Ozoniranje! Štetno, korisno ili uzaludno? 

Sećamo se kako je Željko Mitrović hteo da ozoniranjem krvi stavi tačku na korona virus. Lekari su njegovu ideju nazvali nadrilekarstvom. Mesecima kasnije, ozoniranje je ponovo u žiži javnosti, ali sada zbog korišćenja ozona za dezinfekciju sredstava javnog prevoza u Beogradu. U kakvom ćemo se to ambijentu voziti? Šta su mane a šta dobre strane te procedure?

Posao ozoniranja, za koji je izdvojeno 20 miliona dinara, poveren je firmi “03 KLIN doo Beograd – Stari grad”, koja je bila jedini ponuđač. Mediji su se već zapitali da li je tako možda načinjena šteta gradskom budžetu. 

Pitanje je, međutim, da li ozoniranje vozila može biti štetno za zdravlje putnika i vozača? Kako se uopšte sprovodi taj postupak?

“To je metoda, prepoznata od Instituta za javno zdravlje ‘Batut’, kojom se uništavaju apsolutno sve bakterije i mikroorganizmi i kada se jednom vozilo ozonira, to traje tri do četiri dana”, tako je proceduru predstavio Goran Vesić, zamenik gradonačelnika Beograda, naglasivši da će se vozila ozonirati dva puta nedeljno.

 

Foto: Beoinfo

Iz Instituta “Batut” nam nisu odgovorili kako zaista “prepoznaju metodu”. Otvorenija za komunikaciju bila je kompanija ECO 140° koja se bavi ozoniranjem prostora. 

Objasnili su nam da se ozonizacija vrši uz pomoć ozongeneratora koji glume sunce ili munje, te kiseonik pretvaraju u aktivni kiseonik, odnosno O3.

“Dobra stvar je što ozon brzo oksiduje i vraća se u bezbedan kiseonik”, ističu i dodaju da je ozon gas koji eleminiše bakterije, viruse i gljivice tamo gde nijedno hemijsko sredstvo ne može da se primeni. Dopire i do nepristupačnih mesta.

Kažu da ozon u velikim količinama jeste štetan po ljude i dodaju da se koristi već 100 godina.  

 

 

Uzaludnost ozoniranja?

 

Profesor Medicinskog fakulteta Oliver Stojković ukazao je da ozon neće delovati protiv korone u gradskom saobraćaju jer “dezinfekcija traje tačno onoliko dugo dok se ne provetri taj autobus, dakle nakon što izađe iz garaže gde se obavila ta ozonizacija i kad dođe prvi zaraženi putnik, taj autobus je ponovo zaražen”.

Stojković je istakao i da je Svetska zdravstvena organizacija više puta upozorila da ozon ne bi trebalo da se koristi za dezinfekciju.

“Ozoniranje je uobičajeni i prihvaćeni postupak tretiranja vode za piće”, odgovorili su nam iz SZO, ne izjašnjavajući se u vezi s korišćenjem ozona u javnom prevozu i za dezinfekciju, uopšte. 

Da se ozoniranje zaista koristi za vodu, pokazuje i dokument SZO, u kojem, između ostalog, piše:

“Ozon je najefikasnije sredstvo za dezinfekciju svih vrsta mikroorganizama. Mane uključuju nepostojanje ostataka dezinfekcionih sredstava, probleme ponovnog biološkog rasta u distributivnim sistemima, visoke troškove i ograničene informacije o prirodi i toksičnosti njegovih nusproizvoda.”

Čule su se i tvrdnje da su nuspojave ozona opasne po zdravlje ljudi. Kako kaže pulmolog Tatjana Radosavljević, one mogu da izazovu peckanje očiju i curenje iz nosa, da pogoršaju astmu ili hronično opstruktivnu bolest pluća. “Još samo da podsetim, ozon je i deo aerozagađenja”, dodala je dr Radosavljević.

 

Bezbedan i efikasan?

 

Bilo je, pak, i onih koji su ukazali na efikasnost ozona. Tako je Stevan Blagojević iz Instituta za opštu i fizičku hemiju istakao da je ta institucija u saradnji s Ministarstvom za nauku i tehnološki razvoj i Inovacionim fondom razvila ozon generator, koji je “moderan sistem koji se pokazao efikasnim”.

“Bitno je da je on gas i da se vrlo brzo širi i na mestima koje ne možemo da operemo, ali i da se kasnije, u roku od pola sata, sam raspada odnosno pretvara u kiseonik.”

Foto: Beoinfo
Na to da ozon ima dobre i loše strane ukazuje Američka agencija za zaštitu životne sredine. Taj gas može biti “dobar” ili “loš” za zdravlje i životnu sredinu, u zavisnosti od toga gde se nalazi u atmosferi.

Dobar” je ozonski omotač koji nas štiti od UV sunčevih zraka. “Loš” je prizemni ozon koji može pokrenuti niz zdravstvenih problema, posebno za decu, starije osobe i ljude svih starosnih grupa koji pate od plućnih bolesti kao što je astma.

Prizemni ozon se ne emituje direktno u vazduhu, već nastaje hemijskim putem. Slikovito, to se dešava kada automobili, elektrane, industrijski kotlovi, rafinerije, hemijska postrojenja itd. emituju zagađujuće materije koje reaguju na sunčevu svetlost.

“Ozon će najverovatnije dostići nezdrav nivo tokom vrućih sunčanih dana u urbanim sredinama, ali može dostići visok nivo i tokom hladnijih meseci. Ozon se može prenositi na velike udaljenosti vetrom, pa čak i ruralna područja mogu imati visok nivo ozona.”

 

Srpska posla ili se koristi i u svetu?

 

Dok polemika ne jenjava, valja skrenuti pažnju i na to da se i u drugim državama eksprimentisalo s dezinfikovanjem javnog prevoza.

U tekstu iz jula, AP piše da se u Moskvi i Šangaju primenjivala UV svetlost koja ubija klice. Slično je bilo i u njujorškom metrou. U Hong Kongu je robot prskao rastvor vodonik-peroksida, a u Mađarskoj i Češkoj se koristio ozonski gas, kao i kod nas.

Naslovna fotografija: N1