Niški kooperanti Benetona gase firme, preko 500 radnika ostaje bez posla

Italijanska firma Olimpias je dobavljač svetski poznatog Benetona još od 2011. godine kada je Beneton kupio pogon niške fabrike Niteks i u našoj zemlji započeo sopstvenu proizvodnju. U to vreme Olimpias je bio samo jedan od brojnih kooperanata Benetona, međutim, 2016. Beneton prodaje svoju fabriku Olimpiasu i zvanično napušta Srbiju. Tako je Olimpias formalno preuzeo kontrolu nad proizvodnim procesom, ali i kontrolu nad preostalim kooperantskim firmama koje su takođe dominantno u italijanskom vlasništvu.

Ipak, prema saznanjima Istinomera, čak pet kooperantskih firmi su u proteklih mesec i po dana započele proces gašenja u APR-u ili radnicima otvoreno najavile likvidaciju firmi: Tecnostiro, Nora Serbia, Tessil group, Martytex i Tuscan family.

Rukovodstvo kooperantske firme Tessil group, firme koja je na kraju 2018. zapošljavala 213 radnika, podnelo je zahtev za gašenje firme 21. aprila ove godine. Kao razloge navode višemesečno loše poslovanje, ali i probleme nastale proglašenjem vanrednog stanja zbog pandemije korona virusa, kao što je ograničenje broja radnika u pogonima.

“Naime, usled poremećaja i višemesečne krize na tržištu tekstilnih proizvoda, što je izazvalo i drastičan pad potražnje za našim uslugama, projekcije budućih rezultata poslovanja su izuzetno negativne, na šta je dodatno (presudno) uticalo proglašenje vanrednog stanja na teritoriji Republike Srbije zbog širenja zarazne bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV2, kao i sve donete prateće mere, uključujući posebno poslednje mere ograničenja broja radnika u smenama u zavisnosti od površine objekta u kojima rade“, navodi se u zahtevu za likvidacijom u koji je Istinomer imao uvid.

Jedna od radnica ove firme kaže za Istinomer da su ih sve pozvali da dođu radnice na bolovanju i žene na porodiljskom.

„I onda su nam saopštili da se firma zatvara, i da od sledeće nedelje dolazimo u grupama od po 15 ljudi da potpisujemo otkaze“, priča za Istinomer.

Zahtev za gašenje podnela je i firma Tecnostiro sa identičnim obrazloženjem kao i Tessil Group.

„Pretprošlog petka su zvali iz pravne službe i rekli nam da je započet postupak likvidacije i da ćemo sve dobiti otkaz. Bila sam šokirana. Ovako nećemo dobiti ni otpremnine niti bilo šta drugo, možemo samo na biro”, kaže za Istinomer Svetlana Stojanović, radnica kooperantske firme Tecnostiro.

Tecnostiro je na kraju 2019. godine, prema zvaničnim podacima, imao 343 zaposlena. Vlasnik je italijanski državljanin Giorgio Pavan koji je pre dolaska u Srbiju vodio tekstilne firme u Hrvatskoj koju je napustio u potrazi za jeftinijom radnom snagom van granica EU. Tecnostiro je osnovao 2014. godine nekoliko meseci nakon napuštanja Hrvatske u kojoj su mediji pisali o brojnim kršenjima radničkih prava firmi u njegovom vlasništvu.

Pre Tecnostira gašenje je od APR-a zatražila – i dobila – kooperantska firma Nora Serbia. Ova firma u vlasništvu hrvatskih i italijanskih državljana je zahtev APR-u podnela 14. marta, samo dan pre nego što je proglašeno vanredno stanje. U Nori su za Južne vesti kratko naveli da gašenje nema veze sa pandemijom korona virusa, već sa tim što direktor odlazi u penziju. Nora Serbia je na kraju prošle godine, prema zvaničnim podacima, imala 122 zaposlena.

Naša sagovornica navodi i da je još jedan kooperant Olimpiasa, firma Martytex, takođe pred gašenjem, ali da proces nije formalno započet zbog lošeg zdravstenog stanja vlasnika firme Roberta Scapinella.

U Martytex-u nisu odgovarali na pitanja Istinomera, ali hrvatski mediji su pisali da je Scapinello slično uradio u Rijeci ostavivši praznu fabriku, a radnice bez isplaćenih zarada.

„Radnice su našle praznu tvornicu, strojevi u Srbiji“, objavio je portal HRT-a u januaru 2013, samo šest meseci pre nego što je Scapinello u Nišu osnovao Martytex.

Prema tvrdnjama više zaposlenih, pred gašenjem je i Tuscan family, ali je likvidacija ove firme prolongirana zbog toga što, kako navode, poslovanje firme trenutno proverava finansijska inspekcija.

Istinomer je, pored gorepomenutih kooperantskih firmi, u vezi sa gašenjem proizvodnje kontaktirao i glavnu kompaniju Olimpias koja radi za Beneton, ali do objave teksta odgovore nismo dobili. Za dodatne informacije smo bili uskraćeni i u Ministarstvu privrede, dok nam je predsednik Regionalne privredne komore Niša Aleksandar Milićević rekao da nije u mogućnosti da odgovara na naša pitanja, jer nema “odobrenje članice“ Komore, odnosno Olimpiasa.

Interesantno je da je Olimpias u decembru prošle godine otpustio 40 radnica/ka, međutim, tom prilikom su u Upravi fabrike za Južne vesti izjavili da je reč o „normalnim fluktuacijama tipičnim za tržište mode“ i da novih otpuštanja neće biti.

Tokom čitavog vanrednog stanja kompanije u okviru Olimpias-a nisu prekidale proizvodnju, a pojedini radnici su početkom aprila protestovali zbog nebezbednih uslova rada, ali i prebukiranih autobusa u kojima se voze do posla usled pandemije virusa korona.

„Svi su zabrinuti jer nema toalet papira, sredstava za dezinfekciju ruku. Ponašanje je neizdrživo. Žene sede jedna iza druge i dahću u vrat jedne drugima. Svaki dan je tenzija, zovu osobe koje su na bolovanjima da se što pre vrate na posao. Dali su po jedan par rukavica, ali takvo je radno mesto da se sa rukavicama ne može raditi“, izjavila je za Južne vesti jedna od radnica firme Olimpias Knitting.

Olimpias je kritike radnika demantovao ističući da se poštuju sve zdravsteno-bezbednosne preporuke, kao i da “svi imamo radnu obavezu, dok država ne naredi drugačije“.

Nesigurnost i rad ispod svakog minimuma

Bojana Tamindžija, koordinatorka Clean Clothes Campaign (CCC) za Srbiju, međunarodne inicijative posvećene poboljšanju uslova rada u globalnoj industriji odeće, ističe da je masovno gašenje Benetonovih dobavljača u Srbiji “klasičan primer reorganizacije proizvodnje u lancu snabdevanja velikih kompanija“.

„Bez obzira da li imate ugovor na određeno ili neodređeno, poslove u tekstilnoj industriji karakteriše prekarnost. Onog trenutka kad brend nema interesa za određenim proizvodnim pogonima, uvek se nađe način da se oni ugase. Radnice i radnici se po potrebi zapošljavaju i otpuštaju, proizvodnja se seli iz jedne zemlje u drugu, čemu doprinosi i činjenica da je tekstilna industrija, za razliku od drugih grana, “lako prenosiva” jer ne traži glomazne mašine i zahtevnu infrastukturu“, objašnjava Tamindžija.

Istraživanje Clean Clothes Campaign iz 2017. pokazalo je da su zaposleni u kooperantskim firmama Benetona u Srbiji među najugroženijim radnicima. Prijavljeni su na minimalac, ali često zarađuju i ispod toga, prekovremeni rad je neplaćen, mobing kako bi se postigla norma je normalnost, a sindikata nema.

„Što se tiče sindikata, nemojte da ste naivni. To ovde ne postoji, nigde u okviru Olimpiasa. Ovo je teško zarađen novac koji bi trebalo da bude duplo plaćen. Poslodavac vam dušu vadi, stalno piše opomene ako nemate produktivnost, ako odeš u toalet ne možeš da postigneš normu, pa vam se ni ne isplati da vršite nuždu. Noge vam oteknu od celodnevnog stajanja“, kaže za Istinomer jedna od radnica firme Tecnostiro.

Prethodnih godina zaposleni u Olimpasu više puta su se anonimno žalili Inspekciji rada zbog prekovremenog rada, kršenja bezbednosti na radu, ali i zbog zaključanih toaleta, međutim, malo šta se promenilo.

„Inspekcija dođe radi reda da ispoštuje formu, a kad ode mi smo opet prepušteni sami sebi“, ističe ona.

Ujedinjene prakse Benetona: Izvuci profit i beži

Dolazak Benetona u Srbiju je istorijski, jer je u pitanju najveća evropska kompanija u oblasti tekstila, izjavio je 31. januara 2011. tadašnji ministar ekonomije Mlađan Dinkić prilikom potpisivanja sporazuma sa italijanskom firmom.

„Niš zaslužuje najbolje“, dodao je Dinkić.

U maju iste godine Beneton je kupio tekstilno preduzeće Niteks čime je dobio čak 65.000 kvadratnih metara poslovnog prostora po početnoj ceni od nešto više od tri miliona evra. Agencija za strana ulaganja je ovoj multinacionalnoj kompaniji odobrila subvencije od 9.000 evra po radnom mestu, a prema pisanju Južnih vesti, Beneton je do 2015. dobio 10,5 miliona evra na ime zapošljavanja 1.900 radnika. Dodeljivanje subvencija Benetonu pored upitnih benefita za dugoročni privredni razvoj Srbije, sporno je i zbog toga što Beneton nije direktno zapošljavao radnike, već njegovi mnogobrojni kooperanti. 

Bez velike pompe u 2016, samo pet godina od kupovine Niteksa, italijanski gigant napušta Srbiju, a poslove formalno prebacuje na firmu Olimpias koja je do tada bila jedan od kooperanata.

Aktuelno gašenje firmi i otpuštanje radnika u Nišu nije nepoznata praksa za kooperante Benetona. U 2015. godini vlasnik firme „Planet sistem MG Serbija” Marino Gato otpustio je sve radnike i otišao iz Srbije. Gato je radnicima ostao dužan nekoliko plata, a otišao je čim je počela inspekcijska kontrola njegovog poslovanja. U Benetonu su se tada branili da nisu imali nikakav uticaj na kadrovsku politiku ili poslovanje ove firme koja je od radnika, prilikom potpisivanja ugovora o radu, nezakonito tražila i da potpišu blanko otkaze.

Beneton i njegovi mnogobrojni kooperanti rade i u Hrvatskoj i Rumuniji. Beneton u Hrvatskoj posluje od 2000. godine, a u medijima je zabeleženo više slučajeva iznenadnog gašenja kooperantskih firmi i neisplaćivanja zarada zaposlenima.

Tamindžija smatra da će se ista stvar desiti i u Srbiji osim ako državni organi ne utvrde da je bilo kršenja zakona koje teško može da se sakrije.

„Deo proizvodnje će verovatno preuzeti direktni podugovarač ili će biti prebačena na drugu lokaciju, a za većinu radnica i radnika u Nišu ishod je isti – gubitak posla“, zaključuje naša sagovornica.

Naslovna fotografija: Privatna arhiva