Ko sve sme da nas legitimiše?

Ako uđe kontrola u gradski autobus kojim se vozite a niste platili kartu, sme li kontrolor da vas legitimiše i traži vam ličnu kartu? Odgovor je - ne. A njihovo obezbeđenje? Da vas legitimišu mogu samo policija ili komunalna milicija. I to samo u određenim slučajevima koji su zakonski regulisani. Međutim, šta kada se zakon “široko” tumači? Opasno je i rizično, objašnjavaju naši sagovornici, prepustiti privatnom obezbeđenju da “samo slobodno procenjuje ko, kad i kako ‘ugrožava’ kontrolora”. 

U gradu vrvi od kontrole, ali nije to ono što treba da nas brine (posebno ako plaćate kartu). Veći problem javio se kada je prvog dana jula objavljeno da će deo tima u kom su kontrolori biti i licencirano obezbeđenje (angažovano iz firme “Profi Team Plus DOO”), kao i da će oni moći da legitimišu građane

Sava Terzić iz kompanije “Kentkart”, čiji kontrolori proveravaju putnike od 2012. godine, rekao je da ovo obezbeđenje ima pravo da legitimiše putnika ako napadne kontrolora i to u svrhu pisanja krivične prijave za napad na kontrolora.

“U normalnim okolnostima, nema nikakvih legitimisanja, niti bilo koje prisile. Niti imaju prava to da rade. Prva i osnovna funkcija njihova je da zaštite kontrolora”, rekao je on za N1.

Zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić rekao je da je privatni partner sam uveo obezbeđenje bez odluke Grada i da će Javno pravobranilaštvo proceniti da li je odluka ove firme u skladu sa ugovorom i zakonom.

“Prema gradskim odlukama, kontrolu karata vrše kontrolori, a ovlašćenje za legitimisanje, u skladu sa pozitivnim propisima, imaju samo i isključivo službena lica među kojima su i komunalni milicionari”, njegove su reči.

***

Iako je Vesić ovde načelno u pravu, šteta je načinjena i građani su zbunjeni kontradiktornim objašnjenjima. Na to ukazuje i Rodoljub Šabić, pravnik i bivši Poverenik za zaštitu podataka o ličnosti, koji smatra da je “teško poverovati da je preduzeće koje koje vrši kontrolu karata angažovalo privatno obezbeđenje i najavilo da će to obezbeđenje imati pravo da legitimiše bez prethodnih konsultacija s gradskom vlašću”.

 

Privatno obezbeđenje

 

Šta kažu propisi o privatnom obezbeđenju?

Iz “Kentkart Southest Europe” DOO objasnili su da bi primarni zadatak licenciranog obezbeđenja bilo preventivno delovanje u smislu izbegavanja sukoba u poslovima kontrole karata – voznih isprava, kao i zaštite poslovanja kako kompanije Kentkart tako i poslovanja Grada Beograda”.

Posao licenciranog privatnog obezbeđenja jeste zaštita lica i održavanje reda, to vidimo i u Zakonu o privatnom obezbeđenju

Postoje određene situacije kada pripadnik obezbeđenja ima pravo da proveri identitet legitimišući građane, ali se to pre svega odnosi na lica koja ulaze u štićene objekte, i to je regulisano pomenutim zakonom, kaže Šabić za Istinomer.

“U konkretnom slučaju reklo bi se da privatni partner a prećutno i vlast pokušavaju da proguraju ekstenzivno tumačenje odredbe zakona koja predviđa mogućnost da obezbeđenje vrši legitimisanje i kad je u pitanju onaj ‘ko ugrožava štićeni objekat, prostor ili lice’. Mislim da je tumačenje da se to odnosi i na kontrolore u javnom prevozu nekorektno preširoko.”

I to ne samo preširoko, već i rizično, kako objašnjava naš sagovornik:

“Opasno je prepustiti privatnom obezbeđenju da samo slobodno procenjuje ko, kad i kako ‘ugrožava’ kontrolora. Takvo ekstenzivno tumačenje vodi do toga da je privatno obezbeđenje ovlašćeno, kad ono samo proceni da je kontrolor ‘ugrožen’ da  primenjuje i silu, vezuje, pretresa. Ideja da se to dopusti nosi sa sobom rizik ozbiljnih kršenja prava i sukoba sa građanima za šta bi vlast ako to dopusti bila odgovorna.”

 

Institut građanskog hapšenja

 

Ako i dođe do fizičkog napada na kontrolora u javnom prevozu, to se tretira kao remećenje javnog reda i mira, a legitimisanje tim povodom je u nadležnosti policije ili komunalne milicije – pojašnjava Šabić.

Advokat Vladimir Tupanjac kaže za Istinomer da u slučaju napada eventualno može da se primeni institut takozvanog građanskog hapšenja, ali da čak i kod njega ne smeju da legitimišu građane.

Po Zakonu o krivičnom postupku, “svako može uhapsiti lice zatečeno pri izvršenju krivičnog dela za koje se goni po službenoj dužnosti”. Isto tako, ovaj Zakon kaže da će se uhapšeni odmah predati javnom tužiocu ili policiji. U slučaju da to nije moguće, po građanskom hapšenju mora se odmah pozvati ili policija ili javni tužilac.

U prethodnim godinama bilo je dramatičnih situacija u gradskom prevozu u Beogradu. A takvih primera imamo i ovih dana. “Kentkart” je juče saopštio da je putnik napao dva kontrolora na liniji 77. U aprilu na meti se našla jedna putnica, koju je kontrolorka BusPlusa na Novom Beogradu “navodno nekoliko puta udarila u glavu aparatom za očitavanje karata”.

 

Provera identiteta – šta tačno kažu zakoni?

 

Postoje najmanje tri akta na koje možemo da se pozovemo kada govorimo o proveri nečijeg identiteta. To su: Zakon o policiji, Zakon o komunalnoj policiji i Pravilnik o policijskim ovlašćenjima

Prema Zakonu o policiji (član 64) i Zakonu o komunalnoj policiji (član 18) ovlašćenje da legitimišu imaju policajci i komunalna policija.

U članu 75. Zakona o policiji vidimo zbog čega neko može biti legitimisan.

 

Ne treba zaboraviti ni Ustav i član 42. kojim je zajemčena zaštita podataka o ličnosti.

 

 

Postoje, pak, i manji izuzeci na ovom polju. Šabić objašnjava da i u tim slučajevima niko nema pravo da legitimiše po sopstvenom nahođenju.

“Raznim, odgovarajućim zakonima to ovlašćenje je dato i drugim subjektima – raznim inspekcijskim organima kad vrše nadzor, notarima, kad je nužna provera identiteta, trgovcima, kad treba utvrditi starost potrošača zbog zabrane usluživanja maloletnika, bankarima, posrednicima, osiguravačima i slično. U situacijama koje predviđa Zakon o sprečavanju pranja novca.” 

 

Povezan sadržaj

 

Koja prava imate ako vas policija liši slobode?

 

Važno je napomenuti da niste dužni da odgovarate na pitanja ili pokazujete svoja dokumenta ako službena lica ne žele da pokažu legitimaciju (a na njoj vidimo ime, prezime i broj). A osim u izuzetnim situacijama, policajac mora da vam saopšti razlog provere identiteta.

Vladimir Tupanjac pak ističe da sa policijom treba biti maksimalno saradljiv i taktičan.

“Naročito kada se radi o Interventnoj jedinici 92 ili o nekim specifičnim situacijama kao što su protesti, utakmice i drugi događaji visokog rizika”, kaže on.

 

CRTA je 2020. godine objavila vodič “Znaj svoja prava” u kojem možete pronaći smernice i o legitimisanju, ali i drugim pravima građana tokom saslušanja i nakon saslušanja u policiji ili javnom tužilaštvu.

 

Naslovna fotografija: Pixabay