Građanska neposlušnost javnih vlasti #Blog
Opštinske vlasti u Beloj Crkvi su činom “građanske neposlušnosti” minirale javnu prezentaciju Nacrta plana područja posebne namene predela izuzetnih odlika “Karaš - Nera“ i strateške procene uticaja na životnu sredinu ovog plana.
Građanska neposlušnost, takođe poznata i kao pasivni otpor, je odbijanje građana da se povinuju zahtevima ili naredbama vlasti na nenasilan način (Encyclopaedia Britannica).
Kada građani u državi u kojoj živimo, a koja sve više liči na prostore pod kontrolom lokalne milicije kakvi postoje u Podsaharskoj Africi, aktom građanske neposlušnosti izbore svoja prava, nama posmatračima ostaje da se divimo, solidarišemo i širimo vest o uspešnom građanskom otporu. Međutim, kada aktom građanske neposlušnosti javne vlasti odbiju da učestvuju u sprovođenju zakona onda nam ostaje da se uštinemo za obraz očekujući da će nakon toga uslediti buđenje u nekoj stvarnosti u kojoj se takve stvari jednostavno ne dešavaju.
Džaba sam se pre nekoliko dana u Beloj Crkvi štipao za obraz.
Foto: Mirko Popović/Privatna arhiva
Naime, opštinske vlasti u Beloj Crkvi su činom građanske neposlušnosti minirale javnu prezentaciju Nacrta plana područja posebne namene predela izuzetnih odlika “Karaš – Nera“ i strateške procene uticaja na životnu sredinu ovog plana.
Da zanemarimo za trenutak činjenicu da usvajanje ovog plana omogućava održivo upravljanje zaštićenim područjem oko reka Nere i Karaša, kojima je zaštita od ljudske pohlepe i bahatosti neophodna; da gurnemo u stranu okolnost da strateška procena uticaja omogućava da se sagledaju potencijalni negativni uticaji na životnu sredinu; da ignorišemo i podatak da je plansko uređenje zaštićenih područja zakonska obaveza. Ali, da ostavimo za trenutak prirodu na miru, što je možda i najbolje što prirodi možemo da uradimo. I da se posvetimo samom činu građanske neposlušnosti opštinskih vlasti.
Naravno, ne radi se ovde ni o kakvoj građanskoj neposlušnosti već o bahatosti i bezobrazluku opštinskih vlasti. Ništa spektakularno, da se razumemo – nije se svađalo, nikoga nije pretuklo, a i toga je bilo na javnim raspravama, ništa kao kada je aktuelni predsednik opštine Bela Crkva izabran uz suzavac i prateće efekte, pa ko želi više da se ne razočara ako čita dalje. Ali ovo je ipak drugačije. Beskompromisni otpor javnih vlasti javnim vlastima.
Poziv na javnu prezentaciju pomenutog plana i strateške procene uticaja uredno je objavljen na veb sajtu Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam i zaštitu životne sredine, objavljen je i na veb sajtu Opštine Bela Crkva.
Foto: Incidenti na vanrednoj sednici skupštine Bele Crkve 2016. godine/FoNet/TV FoNet
Kaže, javna prezentacija biće održana u zgradi Opštine Bela Crkva, 11. marta u 11 sati, u velikoj sali, piše i adresa, sve k’o pravo. Eno stoji na veb sajtu opštine i dalje k’o da se nešto desilo, a ne k’o da se nije desilo ništa. Skupili se zainteresovani učesnici, došli predstavnici organa i organizacija iz Novog Sada, seo i ja u kola i otiš’o.
Može taj plan da bude i bolji, uvek može, ima se šta reći i popraviti. Stojimo u hodniku ispred naznačene velike sale, ima nas oko 20, ne znam da procenim koliko po metru kvadratnom. Otkuca 11, pa 11.15, pola dvane’s’, prođe i ceo sat. I ništa. Vrata zaključana, niko ne dolazi da objasni, da se izvini, ispali neki neuverljiv izgovor i ratosilja se bede.
Prolaze Belocrkvanci i ini nekim poslom, malo se poguramao jer je gužva, ali opština radi k’o sat, k’o da nesuđeni učesnici javne prezentacije ne stoje u hodniku i cupkaju u mestu. U neko doba raziđosmo se u miru neobavljena posla.
Nezvanično saznajem da je opštinska vlast bojkotovala javnu prezentaciju u rođenoj kući. Otud se setih građanske neposlušnosti. Ne mogu da kažem ko iz opštinske vlasti, jer ne znam, a neko je morao da sedne na ključ, da kaže „zatvaraj i ne puštaj“, a cenim da nije ni portir ni pisar.
Ču se još i da su vratari velike sale nezadovoljni jer će plan da spreči razvoj opštine. Jer, jamačno, ako u Beloj Crkvi ne uspeju da satru to malo zaštićenog područja što je ostalo ostadoše puki siromasi. To ako vas ne spase ništa drugo neće.
Što sada ja sve ovo napisah? Da sam ‘teo da gledam bezakonje i osionost lokalne milicije mogao sam samo kroz prozor da pogledam, nisam morao da potežem do Bele Crkve.
Pa, iznenađen sam novim iskustvom. I novim metodama. Do sada beše sledstveno nama bez vlasti da ometamo vlastu u vršenju službenih radnji, bojkot nekako priliči onima koji nekog drugog izbora baš i nemaju, dobro, i onim što pakosno i zajedljivo gledaju na neviđene uspehe aktuelne nomenklature. Ali ovde je , takoreći, bojkotom udario politički brat na političkog brata. Jer, da podsetim, u Beloj Crkvi stoluje ista ona većina koja drma i ostatkom Srbije.
Formalno gledano, vratari su onemogućili sprovođenje zakonom propisane procedure. U tome se očituje njihova neposlušnost i kočoper. Bez javne prezentacije ne može se zaključiti proces usvajanja plana i izveštaja o strateškoj porceni uticaja. Ako se držimo zakona. A ne bi me iznenadilo da negde u procesu ta javna prezentacija ispadne kao višak delova.
Političkim očima gledano, lokalna vlast se suprotstavila po hijerarhijski višoj, pokrajinskoj. I to onoj sa kojm deli iste poglede na svet i duva u istu tikvu. E tu vrstu suprotstavljanja, i na ovaj način, još nisam video. A video sam svašta.
Na kraju, javne prezentacije beše. Ali prezentacije bahatosti i bezobrazluka.
Naslovna fotografija: Istinomer/Ilustracija