„Zora Dobričanin je iz Dešiške kod Kuršumlije. Srednju školu je završila u Kuršumliji, a Pravni fakultet u Beogradu.“ (Topličke vesti, 7. 2. 2021. godine)
Ističe da je u advokaturi od 1991. godine.
„U advokatskoj komori Beograda sam od prvog pripravničkog dana 1. juna 1991. godine, a advokat sam od 15. septembra 1993. godine. Dakle četvrt veka samo u advokaturi. Problemi advokature su i moji problemi jer advokat praktično i ne živi izvan advokature. Advokat je advokat 24 časa dnevno.“
Napominje da je Pravni fakultet upisala da bi bila „advokat u krivici“.
„Upisala sam fakultet, da budem advokat u krivici. Većina upiše Pravni fakultet da bi se bavili tom oblašću, ali mnogima to ostane samo mladalačka želja. Važno je da to mnogo želiš, ali moraš da podneseš velike žrtve da dođeš u poziciju u kojoj sam ja sada. Kad posao uzme maha, kad postane teško i naporno, ponekad i opasno, onda se opet vraćamo na početak da ovu vrstu posla može da radi samo onaj ko ga mnogo voli i da ima podršku porodice i saradnika. Onaj ko uđe u advokaturu, posebno u krivičnu, da bi se obogatio ili se proslavio, mislim da automatski greši. Ja to volim i sve radim iz tri tačke – iz glave, srca i stomaka! Novac, slava… to me nikad nije zanimalo, ali to nekako dođe kao nagrada za uložen trud. Meni uvek najviše znači oslobađajuća presuda ili ukidanje pritvora. Te trenutke nikada ne bih menjala ni za kakve pare.“ (Noizz, 29. 11. 2016. godine)
Kada se 2016. kandidovala za predsednicu Advokatske komore Beograda, u programu kandidata, između ostalog, navela je:
„Problemi advokature su i moji problemi jer advokat praktično i ne živi izvan advokature. Advokat je advokat 24 časa dnevno. Kandidovala sam se za predsednika AKB jer sam od advokature dovoljno dobila, a smatram da je moja dug i obaveza da se u ovo za nas teško vreme – ja stavim na raspolaganje advokaturi. Želim, a smatram i da mogu sve svoje snage i energiju da stavim u funkciju poboljšanja stanja u Advokatskoj komori Beograda a samim tim i Srbije. (…) Kao što znate ja sam za akciju. Uporna, efikasna i operativna u životu i u poslu, ni ovde se nisam bavila teorijom ni istorijskim činjenicama. Ja sam manje za filozofiju i prazne priče, ja preduzimam i sprovodim akcije… cilj mi je da uradim sve da se stanje u AKB demonopolizuje da se Komora oduzme iz ruku kojekakvih advokatskih klanova – zato računam na vaš izbor da mi pomognete da AKB vratim advokatima Beograda!“
U maju 2017. na izbornoj skupštini Advokatske komore Beograda za novog predsednika izabran je Jugoslav Tintor.
„Od ukupno 512 advokata koji su učestvovali u izboru, za Tintora je glasalo njih 225, dok su se iza njega, po broju osvojenih glasova, našli Goran Ninić (171 glas), Zora Dobričanin Nikodinović (112) i Mira Mosurović (4).“ (Politika, 14. 5. 2017. godine)
Kandidovala se i naredne godine, ali opet nije izabrana za predsednicu AKB.
„Za predsednika Advokatske komore Beograda juče je izabran Jugoslav Tintor, koji je dobio 760 glasova kolega na izborima za sve organe AKB. Za Zoru Dobričanin Nikodinović glasao je 151 kolega, za Miroljuba Mišu Pavlovića 49, a nevažećih listića bilo je 14.“ (Politika, 5. 11. 2018. godine)
Branila je okrivljene u velikom broju medijski poznatih slučajeva – od Marije Milošević, ćerke bivšeg predsednika Srbije Slobodana Miloševića, zbog pucnjave u vili „Mir“, do bivšeg predsednika opštine Brus Milutina Jeličića Jutke, u slučaju seksualnog uznemiravanja Marije Lukić.
„Najpoznatiju advokaticu krivičara u Srbiji, Zoru Dobričanin Nikodinović, gotovo nijedan veliki sudski predmet u poslednjih dvadesetak godina nije zaobišao. Zastupa okrivljene, Milana Radonjića i Ratka Romića, u postupku ubistva novinara Slavka Ćuruvije, bila je jedan od advokata u slučaju ubistva Francuza Brisa Tatona, a sada brani i prvookrivljenog Predraga Koluviju, vlasnika imanja ‘Jovanjica’, na kome je krajem prošle godine zaplenjena veća količina indijske konoplje, za koju se sumnja da je opojna droga. Za Nova.rs ističe da je u karijeri samo i imala teške slučajeve, a kako navodi, najteži i najkompleksniji je predmet odavanje državne tajne iz 2001. godine, gde su bili okrivljeni Nikola Ćurčić, Radomir Marković, Branko Crni i Milan Radonjić, šefovi nekadašnjeg Resora Državne bezbednosti (DB).“ (Nova.rs, 10. 1. 2021. godine)
Početkom 2016. Fondacija „Slavko Ćuruvija” saopštila je da je „šokirana“ njenom izjavom da Fondaciju finansira i Fond braće Rokfeler „protiv čega ona ne može da se bori”.
„U saopštenju Fondacije navodi se da je Zora Dobričanin Nikodinović na jučerašnjem suđenju sa ubistvo Slavka Ćuruvije otvoreno sugerisala da su Fondacija i ‘Cenzolovka’, medij koji je Fondacija osnovala, instrumentalizovani u procesu izveštavanja o suđenju i da pritom štite ‘interes neke tajne, mračne sile ‘spolja’, a ne interes javnosti u Srbiji’. Fondacija podseća i da je argument ‘stranih plaćenika obilato korišćen za satanizaciju kritičara režima Slobodana Miloševića upravo u vreme neposredno pre ubistva Slavka Ćuruvije i da je u dominantnoj meri i doprineo stvaranju atmosfere u kojoj je ubistvo izvršeno’. ‘U skladu s tim, koliko god poštovali njeno pravo da brani svoje klijente, pozivamo je da to čini u skladu sa načelima elementarne ljudske pristojnosti’, navodi se u saopštenju i doda je da će ‘Cenzolovka’ i Fondacija nastaviti da prate suđenje i da informišu javnost o njemu, u skladu sa najvišim standardima novinarske profesije“. (Beta, 13. 1. 2016. godine)
Međutim, Zora Dobričanin Nikodinović saopštila je da nije izgovorila reči „mračne sile“ i „strani plaćenici“.
„U svom vokabularu ne koristim izraze ‘mračne sile’ i ‘strani plaćenici’, osim kao sada, kada ih citiram“, istakla je Dobričanin Nikodinović, koja je branilac Milana Radonjića i Ratka Romića, optuženih za ubistvo Slavka Ćuruvije. Dobričanin Nikodinović je precizirala da je na suđenju koristila i predala u spis predmeta naslovnu stranu „Politike“ od 8. januara 2016. godine i on-lajn izdanje od 7. januara 2016. gde je objavljen feljton „Dosije Politike: Putevi američkog novca u Srbiji (3) Kako zaraditi 45.000 dolara preštampavanjem stranih tekstova“. To je, kako je navela, kritički tekst o onima koji primaju ogromne donacije za prekucane i naručene tekstove.“ (Tanjug, 14. 1. 2016. godine)
Članica je Upravnog odbora Advokatske komore Srbije.
U februaru 2021. Upravni odbor Advokatske komore Srbije predložio je Zoru Dobričanin Nikodijević i advokata Viktora Gostiljca za članove Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca. Gostiljac je predložen da bude član Visokog saveta sudstva, a Dobričanin da predstavlja advokate u Državnom veću tužilaca.
Foto: FoNet/Zoran Mrđa
