Zdravko Ponoš

Datum rodjenja: 3. 11. 1962.
Stranka: Narodna stranka | Svi akteri
Funkcija u stranci:
Datum rodjenja: 3. 11. 1962.
Stranka: Narodna stranka | Svi akteri
Funkcija u stranci:

Rođen je 1962. u Golubiću kod Knina. 

Ističe da je posle završene osnovne škole u Golubiću upisao i Srednju tehničku školu „Nikola Tesla“ u Zagrebu i Srednju tehničku školu Kopnene vojske u istom gradu, ali da se odlučio za vojnu školu, jer mu je to “bilo nešto potpuno novo i nepoznato”. 

“U srednjoj školi sam zavoleo vojni poziv. Kada sam završio, bio sam u dilemi da li da odmah počnem da radim kao podoficir ili da nastavim školovanje na Tehničkoj vojnoj akademiji u Zagrebu. Prva varijanta mi je bila privlačna – zarađivao bih i tako postao samostalan. Međutim, kako se primicao kraj srednje škole, bilo mi je jasno da to baš i nije mudar izbor. Između ostalog i zato što sam znao da bih kao podoficir sigurno bio raspoređen u neko drugo mesto, a Akademija mi je pružala mogućnost da ostanem još pet godina u Zagrebu. Na kraju krajeva, Akademija je za mene bila novi izazov, a ja sam se osećao sposobnim da mu odgovorim.” (Vreme, 11. 1. 2007. godine)

Po završetku Vojne akademije nastavio je školovanje, uz rad u trupi. Magistrirao je iz oblasti telekomunikacija na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu, a završio je i visoke vojne škole i kurseve. Generalštabno usavršavanje pohađao je na Kraljevskom koledžu za odbrambene studije u Londonu, a kurseve engleskog jezika u Školi stranih jezika JNA u Beogradu, kao i na Koledžu Lidsa „Sent Džon“ u Jorku, gde je položio test sa NATO oznakom STANAG 6001. Završio je i kurs za više izvršioce u centru „Džordž Maršal“ u Nemačkoj, kao i kurs evropske bezbednosti u Ženevskom centru za bezbednosnu politiku u Švajcarskoj. (Glas javnosti, 18. 9. 2007. godine)

Kaže da kada je završio Akademiju želeo da ostane u Zagrebu, jer je tu živeo već devet godina, a imao je ponudu i da ostane na Akademiji kao asistent.

 “Alternativno rešenje je bilo da odem na Vojno-tehnički institut u Beograd – to je bilo najbolje što je pitomac mog smera mogao da dobije. Međutim, na promociji mi je rečeno da idem u Generalštab u Sektor za vezu, informatiku i elektronska dejstva, u Upravi za elektronsko izviđanje i ometanje. Ali, kad sam došao i javio se u Beograd, kaže mi personalac da imam voz za Užice u dvadeset do četiri. Kakvo Užice, pitam ja. Ispostavilo se da je bataljon za elektronsko ometanje lociran u Užicu, mada jeste bio direktno potčinjen Generalštabu. To je bilo moje prvo putovanje u Srbiji južno od Beograda”. (Vreme, 11. 1. 2007. godine)

Posle Užica prelazi 1988. godine u Beograd, u Odeljenje za razvoj i opremanje Uprave za elektronsko izviđanje. Od 1988. do 2002. godine bio je referent za razvoj i opremanje u Generaštabu. U Ženevskom centru za bezbednosnu politiku 2003. godine završio je Kurs evropske bezbednosti, a Kurs za više izvršioce u Maršal centru u Nemačkoj 2005. godine.

U Ministarstvu odbrane SCG bio je načelnik Odeljenja za integraciju u Upravi za međunarodnu vojnu saradnju do 2004, kada je imenovan za načelnika te Uprave.

Od oktobra 2005. bio je zamenik načelnika Generalštaba Vojske Srbije i Crne Gore, a odlukom Kolegijuma VSO 3. juna 2006. godine postavljen je za zastupnika načelnika Generalštaba.

U decembru 2006. unapređen je u čin general-potpukovnika, a zatim je, odlukom predsednika Srbije Borisa Tadića, imenovan za načelnika Generalštaba. (Tanjug, 14. 1. 2010. godine)

Na samom kraju 2008. izjavio je da Ministarstvo odbrane nema nikakvu koncepciju i da je sukob između njega i ministra Dragana Šutanovca sukob dve koncepcije. 

„Nije ovo sukob dve ličnosti, nego sudar koncepcija o tome gde će Srbija, kao bezbedna zemlja, biti 2015, 2020. Građani Srbije moraju znati kako se pare u tu svrhu troše, a to danas niko ne zna osim onih koji troše“.   

(Politika, 24. 12. 2008. godine). 

Ministar Šutanovac je zatražio vanrednu reviziju finansijskog poslovanja tog ministarstva u 2008. godini, zbog „neosnovanih navoda o neekonomičnom i nestručnom poslovanju“ koje je izneo načelnik Generalštaba, da bi predsednik Srbije Boris Tadić izjavio da će “blagovremeno predložiti mere” povodom sukoba Ponoša i Šutanovca, dodajući da su “i Ponoš i Šutanovac odgovorni”. 

Ponoš je sutradan razrešen dužnosti načelnika Generalštaba. “Svi koji su učesnici u sistemu odbrane snose svoj deo odgovornosti. Komunikacija između načelnika Generalštaba i ministra odbrane, nezavisno od uvek postojećih koncepcijskih razlika, mora da bude saglasna opštem bezbednosnom interesu”, kazao je Tadić. (B92, 26. 12. 2008. godine)

Godinu dana kasnije Tadić je doneo ukaz o prestanku profesionalne vojne službe Zdravka Ponoša. 

U januaru 2010. postavljen je na mesto pomoćnika ministra spoljnih poslova za bilateralne odnose, dok je na čelu Ministarstva bio Vuk Jeremić. Na tom mestu bio je do promene vlasti 2012. godine. 

Bio je šef kabineta Vuka Jeremića dok je on bio predsednik 67. zasedanja Generalne skupštine UN.

Izvršni je direktor Centra za međunarodnu saradnju i održivi razvoj (CIRSD), čiji je predsednik Vuk Jeremić.

Na osnivačkoj skupštini Narodne stranke, u oktobru 2017, izbran je za potpredsednika partije. U novembru 2019. ponovo je izabran na tu funkciju.

 

Naslovna fotografija: FoNet/Aleksandar Levajković