Milorad Vukašinović

Datum rodjenja: 25. 11. 1967.
Mesto:
Datum rodjenja: 25. 11. 1967.
Mesto:

Rođen 1967. godine u Beranama.

Navodi da je diplomirani pravnik od 1991. godine, ali ne i na kom fakultetu je stekao to zvanje.   

U zvaničnoj biografiji ističe da je novinarstvom počeo da se bavi „početkom devedesetih godina 20. veka objavljujući prve tekstove u studentskom listu ‘Indeks’ u Novom Sadu“.

Ističe da je karijeru televizijskog novinara otpočeo u RTS-TV Novi Sad, u kojoj je radio od 1992. do 2000. godine.

„Televizijskim novinarstvom bavi se od 1992. godine. U RTS — Televiziji Novi Sad radio je u Informativnom programu, gde je bio i pomoćnik glavnog i odgovornog urednika za Informativni program. Izveštavao je sa najznačajnijih političkih događaja u zemlji, a tokom 1993. i 1994. i sa ratom zahvaćenih područja u Republici Srpskoj Krajini (za potrebe RTS i Televizije Krajine). Od oktobra 1998. do februara 2000. godine obavljao je funkciju odgovornog urednika Programa ‘NS plus’. Odlukom tadašnjeg generalnog direktora RTS smenjen je sa ovog mesta 5. februara 2000, posle čega ubrzo napušta državnu televiziju“, naveo je u biografiji objavljenoj 2006. godine, u kojoj je dodao da je dobitnik Godišnje nagrade RTS 1998. za uređivanje Jutarnjeg programa Televizije Novi Sad.

Od oktobra 2000. bio je urednik i voditelj političkih emisija koje su emitovane na televizijama „Jesenjin”, „Melos” i „Most” u Novom Sadu, a od januara 2017. do danas je urednik emisije „Geopolitika“ na Novosadskoj televiziji.

„Pored više stotina televizijskih intervjua, objavio je pet knjiga: „Suočavanja-izabrani razgovori“ (2003), „Trenutak istine“ (2006), „U tamnom srcu epohe“ (2010), „Rat za duše ljudi“ (2011) i „Misliti prostorno“ (2021). Sarađivao je u Večernjim novostima, Pečatu, Novom standardu, Vidovdanu i drugim novinama i internet portalima. Njegovi prikazi objavljeni su u Letopisu Matice srpske, u kojoj je od 2011. zaposlen na poslovima redaktora u Srpskom biografskom rečniku“, piše u biografiji.

Dodaje da je od 2016. autor ciklusa tribina „Razgovori o geopolitici“, koje se jednom mesečno održavaju u Kulturnom centru Novog Sada. 

U biografiji priloženoj Odboru za kulturu i informisanje Skupštine Srbije dodao je i da je kratko, samo mesec dana, od decembra 2004. do janaura 2005. bio šef Kancelarije za informisanje gradonačelnika Novog Sada i predsednik Upravnog odbora TV „Apolo“ (u januaru 2005. podneo je ostavku). A od maja 2006. do jula 2011. bio je saradnik za informisanje u JGSP “Novi Sad”.

„Od avgusta 2011. do danas zaposlen u Matici srpskoj, na poslovima višeg stručnog saradnika u okviru projekta ‘Srpski biografski rečnik’, jednog od kapitalnih projekata Matice srpske i naše nauke. Obavljao je i niz drugih odgovornih funkcija izvan novinarske profesije. Od septembra 2000. do decembra 2002. radio je u PJ Saveznog ministarstva i unutrašnje trgovine u Novom Sadu, na poslovima saveznog tržišnog inspektora. Od juna 2013. godine član je Komisije za predstavke i predloge Skupštine grada Novog Sada. Bio je 2015. učesnik Dvanaestog međunarodnog Sveslovenskog Sabora u Moskvi, od juna 2018. godine član je Upravnog odbora ‘Beogradskog foruma za svet ravnopravnih’. Podržao je više društvenih inicijativa za zaštitu porodice i privatnosti građana“, piše u biografiji. 

Početkom 2013. postao je član Treće Srbije.

„Pored brojnih novopridošlih članova, Trećoj Srbiji su pristupili i poznati novosadski novinari Milorad Vukašinović i Bojan Panaotović. ‘Treća Srbija predstavlja jednu od veoma retkih političkih organizacija u kojima ne vlada gvozdeni zakon oligarhije i princip negativne selekcije’, kaže Panaotović, dok je Vukašinović dodao da ‘niko nije uputio iskren, nedvosmislen i nekalkulantski poziv kao Treća Srbija’.“ (Danas, 7. 2. 2013. godine) 

Dve i po godine kasnije, u julu 2015, bio je jedan od sedamnaest isključenih i aktivnih članova te stranke koji su uputili javno pismo predsedniku partije Miroslavu Paroviću, u kome su naveli da je njegova odluka o odstranjivanju pojedinih članova nevažeća.

Pre članstva u Trećoj Srbiji bio je potpisnik više peticija Pokreta „Dveri“. U oktobru 2012. podržao je njihovu inicijativu za ukidanje autonomije Vojvodine.

„Pokret ‘Dveri’ nastavio je danas u Novom Sadu kampanju za ukidanje autonomije Vojvodine, a član starešinstva Boško Obradović izjavio je da autonomija Vojvodine nije samo politički loša za njene građane nego i ekonomski, jer predstavlja nepotrebno dupliranje birokratije i administracije. Obradović je na konferenciji za novinare povodom nastavka promocije inicijative za ukidanje autonomije Vojvodine kazao da su tu ideju podržala, kako je rekao, 22 ozbiljna intelektualca. (…) Konferenciji za novinare prisustvovala su i dvojica potpisnika inicijative, novinar i publicista Milorad Vukašinović i stručnjak za informacione tehnologije, Aleksandar Arsenin. Vukašinović je kazao da je ponosan što se našao u ‘tako probranom društvu koje je podržalo inicijativu ‘Dveri’, a u kojem se između ostalih nalaze i akademici Vasilije Krestić i Kosta Čavoški, prof. dr Smilja Avramov, prof. dr. Jasmina Vujić i drugi.“ (Tanjug, RTV, 18. 10. 2012. godine)  

Godinu dana ranije podržao je i peticiju Dveri „protiv održavanja gej-parade u srpskoj prestonici“.  

„Mi smo protiv održavanja gej-parade u srpskoj prestonici ne zato što mislimo da je ona sama po sebi najvažniji društveni događaj, već zato što iz iskustva drugih država znamo da je ona samo početak jednog totalitarnog upada u naše porodice koji će se na kraju završiti: razaranjem porodice kao osnovnog temelja jednog društva, otimanjem dece roditeljima koji žele da ih vaspitavaju na tradicionalnim vrednostima, gej-prevaspitavanjem naše omladine u državnim školama i zlostavljanjem maloletnika od strane gej-parova koji će dobiti pravo da usvajaju decu kada se njihove istopolne zajednice proglase za brakove. Porodica je poslednje utočište našeg čoveka i to utočište smo spremni nepokolebljivo da branimo.“ 

Nakon protesta koji je ispred zgrade Televizije „Pink“ u septembru 2017. organizovao pokret Dveri, Vukašinović je izjavio

„Ono što bih dodao, a što do sada u emisiji nije rečeno je to da se meni čini da je ovaj današnji događaj zapravo jedna igra senki. Zapravo oni koji su protestovali ispred RTS i Pinka su radili posao za nekog ko je mnogo moćniji i mnogo uticajniji i čiji je suštinski cilj da potpuno ovlada medijskim prostorom Srbije. Dakle, TV PINK je simbol ipak jedne uređivačke politike gde se mogu čuti i neki ljudi sa nacionalnim stavom. Vrlo sam žalostan što ispred TV PINK protestuje politička organizacija koja navodno štiti srpske nacionalne i tradicionalne vrednosti i smeta im TV PINK, a u isto vreme im ne smeta ono što smo na kraju krajeva čitali ovih dana u drugim medijima, a to je da jedna američka korporacija koju predvodi Dejvid Peterus baš ovih dana vrši pravu medijsku ofanzivu na medijski prostor Srbije i želi da kupi pored jedne televizije sa nacionalnom frekvencijom još dve televizije i ko zna koliko medija.“ (Novosadska TV, 28. 9. 2017. godine)

Posle izbora 2016. i promene pokrajinske vlasti, novo rukovodstvo RTV Vojvodine smenilo je više urednika i voditelja, a protiv takvog poteza pobunio se deo zaposlenih na RTV Vojvodine, koji je organizovao ulične proteste pod nazivom „Podrži RTV“. Ubrzo je organizovan kontramiting, čiji je učesnik bio i Vukašinović.

„Nekadašnji članovi Treće Srbije i sedam nepoznatih organizacija stoje iza kontramitinga koji je povodom dešavanja na RTV-u najavljen za petak u Novom Sadu. Danima najavljivan protest pod nazivom ‘Stop anarhiji’ zakazan je juče, a očekuje se da okupljeni pošalju poruke podrške promenama koje su se nakon izbora dogodile na vojvođanskom javnom servisu. Izvesno je da neće izostati ni kritike na račun odlazećeg pokrajinskog premijera Bojana Pajtića. Tvrdi se da je protest policiji prijavio – jedan građanin. Iako su poznati mnogi učesnici tog skupa, javnost je ostala uskraćena za informaciju ko ga je zvanično prijavio. ‘Blicu’ je u novosadskoj policiji rečeno da je protest uredno prijavljen, ali na naše pitanje ko se navodi kao organizator, odbili su da nam daju odgovor. Da će učestvovati na skupu, zasad su potvrdili profesor Filozofskog fakulteta iz Novog Sada Nenad Krstić i novinar Milorad Vukašinović, koji su bili članovi Treće Srbije. Među učesnicima je i profesor Medicinskog fakulteta Viktor Til. Iako bi trebalo da govore na protestu, oni takođe nisu želeli da nam odgovore na pitanje ko je organizator. ‘Zaista ne znam. Mislim da je neko fizičko lice, ali to je manje bitno. Ja ću na protestu učestvovati kao građanin’, kaže za ‘Blic’ Milorad Vukašinović.“ (Blic, 15. 6. 2016. godine)  

Vukašinović je krajem 2016. postao član Upravnog odbora Studentskog kulturnog centra Novog Sada (SKCNS).

Za člana Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM) izabran je 20. maja 2021. godine. 

U oktobru 2021. Savet REM-a ga je predložio za člana Privremenog nadzornog tela za praćenje medija tokom izborne kampanje.

„Privremeno nadzorno telo za praćenje medija tokom izborne kampanje, formira se na osnovu odluke Vlade, a u skladu sa Završnim dokumentom Međustranačkog dijaloga o izbornim uslovima i konkretnim merama za unapređenje izbornog procesa u Republici Srbiji. Savet REM danas je Ministarstvu kulture i informisanja predložio šest članova Privremenog nadzornog tela za praćenje medija tokom izborne kampanje. Kako se navodi u saopštenju, to su Olivera Zekić, predsednica Saveta Regulatornog tela za elektronske medije, Milorad Vukašinović, član Saveta Regulatornog tela, Rajka Galin Ćertić, izvršna direktorka Regulatornog tela, Milan Todorović, generalni sekretar Regulatornog tela, Stevica Smederevac, načelnik Službe za nadzor i analizu programa emitera Regulatornog tela i Srđan Miljković, analitičar projekata u Regulatornom telu za elektronske medije.“ (Tanjug, 15. 10. 2021. godine)

Foto: Printscreen Youtube/KCNS