Rođena 1973. u Aleksincu.
U zvaničnoj bigrafiji navodi da je u rodnom gradu završila muzičku školu i Pedagošku akademiju. Diplomirala je na Geografskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, a master studije turizmologije završila je na Prirodno-matematičkom fakultetu u Nišu.
Ističe da je novinarstvom počela da se bavi 1992. godine angažovanjem na Trećem kanalu tadašnje Televizije Beograd.
„U RTS i tadašnji Treći kanal došla sam posle zavšene obuke za novinare u jesen 1992. godine. Na Prvi program prešla sam posle velike audicije za nova lica, početkom 1993.“ (Niški portal, 4. 4. 2017. godine)
Kao novinar reporter 1993. prelazi u redakciju Jutarnjeg programa i Beogradske hronike, „kada postaje i deo tima doajena TV novinarstva Baneta Vukašinovića“.
Potom, 1997. godine postala je dopisnica RTS-a iz Niša, „čijom redakcijom rukovodi kao urednik TV Centra u Nišu od 2011. do 2017. godine“.
„1997. nekoliko meseci posle udaje, dolazim u Niš. Birajući između Novog Sada i Niša, eto Niš je dobio glas više. Nastavila sam u Dopisništvu RTS-a u Nišu, najvećem u sistemu RTS u kome je tada radilo 120 ljudi. Tada smo imali i Regionalni TV program koji se video od Jagodine do Skoplja. Vrlo brzo sam dobila autorsku emisiju ‘Kolaž’, petkom uveče od 21h. I to je bilo lepo vreme.“ (Niški portal, 4. 4. 2017. godine)
Napominje da je autorka brojnih informativnih priloga, dokumentarnih i putopisnih emisija i filmova iz zemlje i inostranstva (Grčke, Bugarske, Italije, Španije, Severne Amerike, Indije, Rusije, Južnokineskog mora).
„Kao jedan od retkih novinara snimala je rad naučnika u kraljevskom Institutu za regenerativnu medicinu „Princ Filip“ u Valensiji, kao i američkih naučnika u Istraživačkom centru u Irvajnu u Kaliforniji. Kao novinar reporter izveštavala je u kriznim situacijama iz svih krajeva Srbije, Makedonije, Grčke i Bugarske. Dvadesetpetogodišnji rad u novinarstvu potvrdila je kao autor brojnih informativnih minijatura i dokumentarnih emisija koje su trajno zabeležene i ostavljene na čuvanje Programskom arhivu RTS-a“, piše u biografiji.
Dodaje da je izveštavala o aktivnostima najvišeg državnog rukovodstva Srbije i državnika iz regiona, ne samo na prostoru južne i jugoistočne Srbije, već i pri posetama zvaničnika Srbije zemljama u regionu, Bugraskoj, Makedoniji, Albaniji, Bosni i Hercegovini.
Ističe da je za dugogodišnji rad nagrađena brojnim priznanjima u zemlji i inostranstvu, između ostalog, dobitnica je Nagrade za novinarsku hrabrost „Milan Pantić“ (2017), dobitnica Grand pri Međunarodnog festivala TV minijatura „Pres vitez“ (2015), dobitnica Grand pri Međunarodnog festivala zemalja Podunavskog regiona „Profest“ (2013), dobitnica „Zlatne Nike“ na Međunarodnom festivalu „Interfer“ (2015)…
U intervjuu “Niškom portalu” 2017. godine konstatovala je da “stranačkog zapošljavanja, zloupotreba položaja, nepotizma, kronizma, raznih loših pojava ima i u Nišu, naravno”, a na pitanje da li niški novinari smeju da se bave ovom problematikom, odgovorila je:
“Oni novinari čiji mediji ne zavisi od lokalnih moćnika smeju da govore o tome. Odličan primer za to je portal Južne vesti, i kolege koje bez predsrasuda istražuju i na osnovu dokaza objavljuju tekstove. I moja Kuća je doprinela razrešavanju nekih situacija na lokalu, zahavljujući dokazima i dobrim istraživačkim pričama. (…) Južne vesti su imale mnogo priča zbog kojih su, reagujući, sprečene brojne zloupotrebe, pljačke lokalnog budžeta….” (Niški portal, 4. 4. 2017. godine)
Takođe, istakla je da je “naručenih tekstova uvek bilo i biće ih”.
“Javna je tajna da su mnogi novinari, čak i nacionalnih medija na platnim spiskovima Javnih preduzeća, raznih Ministarstava, lokalnih moćnika, tajkuna, viđenijih političara… Neko to radi zbog novca, nego zbog vraćene usluge, neko zbog ugleda, neko zbog mogućnosti da nekom trećem pomogne (da zaposli nekog bližnjeg npr)…..razne su želje, zahtevi,razlozi… Ne mislim ništa o takvim novinarima, zapravo oni su, ali to je loša poruka za mlade kolege novinare, uvek najbolje prolazili. Većina nas koja je sa strane gledala i to komentarisala u negativnom kontekstu materijalno se nije pomerila od nule, profesionalno smo daleko odmakli ali…od tapšanja po ramenu shvatite to vremenom, nema vajde. A vlasti su se menjale, takvi su uvek opstajali. Menjali smo predsednike, Vlade, dočekivali i ispraćali ministre… Ti novinari su ‘plivači’ u svakoj novoj raspodeli vlasti. Oni su poslušnici i podanici, i mi koji volimo ovaj posao moralni pobednici ali istovremeno i gubitnici. Zadržali smo čisto ime i prezime i ideale zbog kojih nekada boli glava.” (Niški portal, 4. 4. 2017. godine)
Tada je naglasila da nikada nije poželela da napusti novinarstvo.
„Poziv kojim se bavim više je od ljubavi. To je način života. Bilo je mnogo teško, a nekada i lako. Nikada nisam poželela da odem iz ovog posla. Možda iz grada da, ali iz posla NE! Koliko dobro radim svoj posao, neka o tome govore drugi. Brojne nagrade su, verujem i dobri dokazi za tu tvrdnju.“ (Niški portal, 4. 4. 2017. godine)
Navodi da je od 2015. do 2017. bila članica Lokalnog antikorupcijskog foruma Niša (LAF-a), a do kraja 2018. predsednica Komisije za informisanje Bugarskog nacionalnog saveta u Srbiji.
Dodaje da je medijski trener po sertifikatu NUNS-a i članica Društva lobista Srbije.
Vlada Republike Srbije postavila ju je 27. decembra 2017. za načelnicu Nišavskog upravnog okruga sa sedištem u Nišu.
„Dragana Sotirovski je 25-godišnju novinarsku karijeru krajem 2017. godine zamenila mestom načelnice Nišavskog upravnog okruga. Tada zvanično kao nestranačka ličnost. Ubrzo je, međutim, dobila i funkciju u stranci, vladajućoj Srpskoj naprednoj. Kada je zvanično postala članica nije poznato, ali jeste da je nakon nešto više od dve godine u stranačkom dresu došla na čelo grada.“ (Južne vesti, 21. 8. 2020. godine)
Na izborima za Skupštinu grada Niša, u junu 2020, bila je prva na listi „Aleksandar Vučić – za našu decu“.
U avgustu 2020. izabrana je za gradonačelnicu Niša.
U novembru 2021. na Skupštini SNS izabrana je za članicu Predsedništva stranke.
Foto: FoNet/MGSI
