Branislav Lečić

Datum rodjenja: 25. 8. 1955.
Stranka: Demokratska stranka | Svi akteri
Funkcija u stranci:
Mesto:
Datum rodjenja: 25. 8. 1955.
Stranka: Demokratska stranka | Svi akteri
Funkcija u stranci:
Mesto:

Rođen 1955. godine u Šapcu.

Diplomirao je glumu na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu 1978. godine u klasi profesora Minje Dedića.

„Već prvom filmskom ulogom u ‘Specijalnom vaspitanju’ predstavio je sebe kao glumca specifičnog šarma, oštrog izgleda i osobene glumačke draži. Koliko god da su mu uloge otpadnika ležale, Lečić se dosta dobro snalazio u šarenolikom spektru likova, koje je tumačio i na filmu, i na televiziji i u pozorištu. Od početka osamdesetih naovamo, ostvario je više od 100 uloga u sva tri medija, među kojima se najčešće navode uloge Crnog u ‘Sivom domu’ ili Alekse Šantića u istoimenoj seriji, te Edija u predstavi ‘Ludi od ljubavi’, Hamleta ili odnedavno Otela, ali i Teodora Kraja u ‘Profesionalcu’, koja je na neki način i bila njegova lična posveta političkom životu, kojim se uporno bavi“, piše „Danas“.

U biografiji ističe da je nakon prve zapažene uloge u TV seriji postao član Jugoslovenskog dramskog pozorišta. „Glumio je u preko 70 filmova, o njegovom umetničkom talentu svedoči veliki broj nagrada u zemlji i inostranstvu“, ističe

Navodi da je osnivač edukativnog centra „LEKART akademija“ koja se bavi edukacijom mladih u oblasti scenskog nastupa i umetničkih veština. „Dugogodišnji je edukator u oblasti liderskih veština i nastupa“, napominje. 

Bio je lider „Terazijskog parlamenta“, tokom studentskih demonstracija 1991. godine. 

„Kada smo izašli na ulice marta 1991, tu energiju je izazvala agresija koju je Milošević ispoljio prema sopstvenom narodu i onda je sasvim prirodno došlo do bunta, što je prouzrokovalo nasilnu reakciju policije, potom je vlast na ulice Beograda rasporedila i tenkove, i sve tako redom, dok nismo započeli proteste kod Terazijske česme, koji su nastavljeni narednih nekoliko dana, odnosno trajali su stotinak sati. Dakle, naš izlazak na ulice bio je podstaknut nasiljem tadašnjeg režima, našim buntom, željom da živimo u pravednijem, normalnijem, demokratskijem poretku…“ (Danas, 9. 3. 2019. godine)

Posle promena 2000. godine Zoran Đinđić ga je pozvao da u Vladi Srbije bude ministar kulture. Na toj funkciji je ostao i nakon ubistva premijera Đinđića, u Vladi koju je vodio Zoran Živković do marta 2004. 

Bio je deo Liberalno demokratske frakcije (LDF) u okviru DS, koja je optuživala predsednika te partje Borisa Tadića da je izmenio karakter stranke. LDF je u novembru 2005. prerastao u Liberalno demokratsku partiju, a Lečić je postao član Predsedništva. U aprilu 2007. napustio je LDP.

„Problem sam imao s konceptom razmišljanja koji je za mene licemeran. Ne može jedno da se priča, a drugo da se radi. Ne može Od nas zavisi, a samo od njega (Čedomira Jovanovića, prim. aut.) zavisi ili od nekoga kome on da daje direktive i naloge. Ne može Govorim istinu jer volim Srbiju, a nema istine u LDP. Ne može Afirmacija pojedinca, a u LDP pojedinac ne znači ništa, znači samo ukoliko duva u moju tikvu. Takve stvari ne mogu da progutam.“ (Standard, 20. 7. 2007. godine)

U septembru 2007. osnovao je Narodni pokret Moja Srbija. 

„Pokret aludira na vrednosti koje su promakle u partijskom organizovanju života. ‘Moja Srbija’ je pokret radnika, seljaka i poštene inteligencije, kako to šaljivo volim da kažem. U partijskim podelama resora i upravnih odbora građanin je ispušten i zaboravljen. Ništa ne obećavamo već nudimo sebe kao servis građanima.“ (Kurir, 29. 9. 2007. godine)

„Moja Srbija“ izašla je samostalno na izbore u maju 2008, ali nije prešla cenzus. U maju 2010. pokret se priključio Demohrišćanskoj stranci Srbije.

„Lečić, koji je ranije bio član DS i LDP, rekao je da je cilj sjedinjavanja njegove organizacije ‘Moja Srbija’ s DHSS ‘pokušaj stvaranja vizije budućnosti’ i naglasio da se politikom neće baviti na klasičan način, već će uključiti i druge aktivnosti, pre svega duhovni i kulturni rad.“ (Danas, 24. 5. 2010. godine)

Nakon smrti predsednika DHSS Vladana Batića Lečić je u februaru 2011. izabran za novog predsednika DHSS, a za potpredsednicu Olgica Batić, ćerka pokojnog lidera DHSS. Međutim, deo DHSS okupljen oko Živojina Stjepića izabrao je novo stranačko rukovodstvo sa Stjepićem na čelu. Predsedništvo DHSS s Lečićem na čelu saopštilo je da je vanredna izborna skupština stranke u organizaciji Stjepića “nelegitimna i nepodobna”. U februaru 2012. Olgica Batić upisana je u registar političkih stranaka kao zastupnica te partije. 

Na izborima u maju 2012. DHSS je nastupio na listi Demokratske stranke „Izbor za bolji život”, a Olgica Batić postala je poslanica. Naredne godine Lečić ističe da nije član nijedne stranke. 

„Izašao sam iz svake partije. Moja Srbija uvek ostaje moja, kakva god da je i uvek ću joj želeti najbolje. Nažalost, ostala je bez velike ideje. Umesto da se radilo na ustoličenju Zoranove vizije, radilo se na njegovom mitu… Mi smo se uključili u tokove. Nismo u prvim vagonima, ali jesmo u igri. S druge strane, još se oseća partokratski način razmišljanja. Demokratske partije su se umnožile, ali su ostale autoritarne. Malo je demokratije u demokratskim partijama. Prilično su ‘interesno’ povezane.“ (Večernje novosti, 6. 4. 2013. godine)

U julu 2014. vratio se u Demokratsku stranku. 

„Glumac Branislav Lečić podržao je danas Demokratsku stranku i izjavio da je razlog zbog kog se ponovo politički aktivira na taj način to što smatra da je osnaženje opozicije ono što je Srbiji potrebno u ovom trenutku i da DS vidi kao stranku u kojoj je danas mesto svima onima su ostavili pečat u njoj i kroz nju dali doprinos reformi i demokratizaciji društva. Prvi razlog zbog kog se danas uključujem u DS je ojačavanje i osnaženje opozicije, a drugi razlog je jedno moje sećanje koje je, naravno, intimno i vezano je za Zorana Đinđića“. (Beta, 6. 7. 2014. godine)

Na prvim neposrednim izborima održanim 24. septembra 2016. godine izabran je za potpredsednika stranke.

U junu 2018. bio je kandidat za predsednika DS. Izabran je Zoran Lutovac, a Lečić je ostao na funkciji  potpredsednika i postao je član resornog odbora za kulturu.  

Naslovna fotografija: Fonet, Zoran Mrđa