Rođena 1963. godine u Beogradu.
U zvaničnoj biografiji navodi da je diplomirala 1985. na Fakultetu muzičke umetnosti i stekla zvanje diplomirani pijanista.
Ističe da je 2001. u Stejt departmentu bila na gostujućem programu iz oblasti javnih odnosa, a 2004. na specijalizaciji iz oblasti strateškog pregovaranja (Harvard University-John F. Kennedy School of Government). Od 2004. do 2006. bila je na magistarskim studijama na Fakultetu političkih nauka, na odseku međunarodnih odnosa, i magistrirala sa tezom „SAD- SRJ (Srbija i Crna Gora) – odnosi u Procesu ukidanja sankcija posle 5. oktobra 2000“, mentor joj je bio dr Dragan Simić.
Napominje da je u periodu 1980-1985. bila novinarka i urednica dnevnog izdanja studentskog radio-programa Indeks 202, a od 1986. do 2000. šefica klavirskog odseka u Srednjoj muzičkoj školi „Dr Vojislav Vučković“ u Beogradu. Od 2001. do 2004. bila je pomoćnica ministra spoljnih poslova Savezne Republike Jugoslavije, zadužena za informisanje, štampu i kulturu.
„Savezna vlada imenovala je internacionalnog sekretara Demokratske stranke Aleksandru Joksimović za pomoćnika ministra inostranih poslova SRJ.“ (FoNet, 18. 1. 2001. godine)
U periodu 2002-2004. bila je i koordinatorka modula za informisanje, štampu i kulturu na Diplomatskoj akademiji Ministarstva spoljnih poslova SRJ.
„Povremeni predavač iz oblasti medijske komunikacije i odnosa između Srbije i SAD, Diplomatska akademija Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije, Fakultet političkih nauka, Univerzitet u Beogradu (2005); član izdavačkog odbora stručnog časopisa Međunarodna politika, Institut za međunarodnu politiku i privredu (2008); izvršni direktor Cepter grupe (2008), 2010-2015. članica Upravnog odbora Centra za demokratiju i pomirenje Jugoistočne Evrope; osnivač i predsednik Centra za spoljnu politiku (2011)“, navodi u biografiji.
Politikom je počela da se bavi devedesetih, kao članica Demokratske stranke, a zatim Demokratske stranke Srbije, da bi se potom vratila u DS.
„Iako su počeci njenog stranačkog delanja bili stidljivi, veoma brzo se snašla i počela da gradi i političku karijeru. Tako je profesorka klavira dva puta birana za odbornika u opštini Stari grad, a u Skupštini grada 1996. osvojila je mandat. Bilo je to onda kad je birana kao član DSS-a i kad je u međuvremenu prešla u DS. Ovo je detalj na kojem joj mnogi zameraju, a ona se brani: ‘Od starta sam demokrata i želela sam samo jedno – da srušimo Miloševića. Znala sam da se to može izvesti jedino ujedinjenjem opozicije i sledila sam svoju ideju. Bila sam u pravu’. “ (Glas javnosti, 19. 7. 2001. godine)
U DS se vratila početkom 1997.
„Đinđićeva partija u Skupštini Beograda je ojačana jednim odbornikom iz DSS-a (Aleksandra Joksimović) i jednim iz SRS-a. Može se u DSS-u čuti, a i neke dnevne novine su to objavile kao ‘nezvanično’ , da je mandat Aleksandre Joksimović Đinđić ‘kupio’ obećavši njenom suprugu prostor za teretanu. Aleksandra Joksimović: ‘Barem da to neko hoće da kaže pod svojim imenom i prezimenom, pa da mogu da ga tužim. Kada je Vojislav Koštunica odvajao DSS iz Demokratske stranke niko ga nije pitao da li to radi iz ubeđenja ili zbog lične koristi. Iza takvih optužbi stoji nemogućnost shvatanja da se neko sa njima ne slaže u mišljenju. Bila sam predsednik odborničke grupe u opštini Stari grad i da sam htela da se okoristim mogla sam to za više od jednog poslovnog prostora. Ne znam zašto ne pokažu gde je taj poslovni prostor – što ne daju adresu. Mada, naravno, ne tvrdim da takvih slučajeva nema’. A. Joksimović još kaže da je zapanjena publicitetom koji je ovaj spor dobio, i da birači stalno zovu telefonom da izraze podršku za takav postupak. ‘Bila sam član DS od 1990. godine. Godine 1992. se radikalno krilo te stranke, i ja u njemu, odvojilo i formiralo DSS. U međuvremenu su se prilike promenile, stranke su se obrnule i ja sam se vratila u matičnu stranku. Mislim da niko nema pravo da pasivno posmatra događaje, i da moj pojedinačni korak neće biti usamljen’.“ (NIN, 21. 2. 1997. godine)
Obavljala je i dužnost portparolke DS-a, bila je i članica UO Studija B, kao i direktorka Fonda za unapređenje demokratije „Ljuba Davidović“.
Bila je predsednica Centra za spoljnu politiku od 2011. do novembra 2018. kada je postala ambasadorka Srbije u Velikoj Britaniji.
Pažnju javnosti privukao je njen gest nakon dodele pehara Vimbldona Novaku Đokoviću, u julu 2021, kada je, prema pisanju medija, kršeći strogi engleski protokol uputila čestitku srpskom teniseru.
Naslovna fotografija: FoNet/Nenad Ðorđević
