Rođen 1970. u Beogradu.
U zvaničnoj biografiji navodi da je Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu završio 1994, „za nepune četiri godine“, sa prosečnom ocenom 9,25 i „tokom studiranja je više puta pohvaljen“.
„Zasnovao je radni odnos 1. marta 1995. godine, na radnom mestu sudijski pripravnik u Okružnom sudu u Beogradu, a nakon položenog pravosudnog ispita 1. aprila 1997. godine, raspoređen je na radno mesto stručnog saradnika u krivičnom odeljenju Okružnog suda u Beogradu. U oktobru 1998. godine, izabran je za sudiju Trećeg opštinskog suda u Beogradu, u kom je obavljao sudijsku funkciju do 1. januara 2010. godine. U jednom periodu bio je i predsednik krivičnog odeljenja tog suda.“
Odlukom Visokog saveta sudstva od 16. decembra 2009. izabran je za sudiju Višeg suda u Beogradu, gde je prvobitno postupao u istražnom odeljenju do avgusta 2011, a potom u krivičnom odeljenju Višeg suda u Beogradu, kao i u krivičnom vanpretresnom veću kao stalni član veća.
„Odlukom vršioca funkcije predsednika Apelacionog suda u Beogradu imenovan je za vršioca funkcije predsednika Višeg suda u Beogradu, i navedenu funkciju obavljao je od 16. aprila 2013. do 23. maja 2014. godine, kada je izabran za predsednika Višeg suda u Beogradu. Odlukom Visokog saveta sudstva od 22. oktobra 2013. godine, izabran je za sudiju Apelacionog suda u Beogradu.“
Za sudiju Vrhovnog kasacionog suda izabran je 19. oktobra 2018, a samo nekoliko dana kasnije, 9. novembra 2018, postavljen je za vršioca funkcije predsednika Višeg suda u Beogradu.
Skupština Srbije ga je, na predlog Visokog saveta sudstva, izabrala za predsednika ovog suda.
„Predsednik je krivičnog vanpretresnog veća Posebnog odeljenja za organizovani kriminal Višeg suda u Beogradu, sudija za izvršenje, predsednik odeljenja sudske prakse i glavni i odgovorni urednik Redakcije Biltena sudske prakse Višeg suda u Beogradu. Kao predsednik Višeg suda u Beogradu, odlučuje o žalbama na odluke osnovnih sudova u predmetima izvršenja krivičnih sankcija (IK) i obavlja poslove sudske uprave prema godišnjem rasporedu poslova i u skladu sa Sudskim poslovnikom.“
Predsednik je Upravnog odbora Pravosudne akademije, na kojoj je, kako navodi, predavač – mentor za obuku polaznika i ispitivač na završnom ispitu korisnika početne obuke, kao i član Komisije za žalbe i prigovore.
„Bio je član Radne grupe za pripremu predloga i mera aktivnosti u cilju rešavanja problema skladištenja i uništavanja opojne droge oduzete u krivičnom postupku, predsednik Komisije za utvrđivanje vrste i visine naknade štete licima neosnovano osuđenih i neosnovano lišenih slobode, član Radne grupe za izradu zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova, kao i zamenik predsednika Komisije za praćenje isprovođenje novog Zakonika o krivičnom postupku. Takođe, član je radne grupe za izradu radnog teksta Strategije razvoja pravosuđa za period 2019–2024. godine. Autor je više tekstova objavljenih u biltenima Trećeg opštinskog suda u Beogradu i biltenima Višeg suda u Beogradu i drugoj stručnoj literaturi. Učesnik je brojnih stručnih seminara.“
Kako navodi Mreža za istraživanje kriminala i korupcije (KRIK), „Stepanovićeva karijera delom je isprepletena sa uticajnim i misterioznim Aleksandrom Đorđevićem, bivšim šefom obaveštajne agencije BIA i poznanikom sa fakulteta predsednika Aleksandra Vučića“.
„KRIK otkriva da je, dok je bio advokat, Đorđević svoju kancelariju vodio iz kuće koja je u vlasništvu Stepanovićeve supruge. Predsednik Višeg suda kaže da se u tom periodu ‘viđao’ sa Đorđevićem, ali i da on nije uticao na njegov uspon, kao i da je držao profesionalnu distancu. ‘Apsolutno nigde nikakvo njegovo punomoćje nije bilo u predmetima u kojima sam ja postupao, jer smatram da bi možda na neki način došao u sukob interesa i da je to potpuno neprihvatljivo’. Nakon što je Đorđević postao šef obaveštajne agencije, Zakon o BIA je promenjen i Stepanović je dobio novu moć – da odlučuje o tome koga BIA sme da prisluškuje. ‘Ja sam bio na porodičnom nedeljnom ručku i to je na televiziji objavljeno, da je došlo do izmene Zakona o BIA. Niko me nije konsultovao’. U intervjuu za KRIK kaže da se njegovo poznanstvo sa Đorđevićem, koji je trenutno ambasador u Bosni i Hercegovini, ali i dalje uticajna figura u zemlji, prekinulo. ‘Više od tri godine nemamo nikakav kontakt.” (KRIK, 11. 11. 2020. godine)
U intervjuu za KRIK Stepanović je izjavio: „Da se ne lažemo, mi nemamo nijedan slučaj visoke korupcije u Višem sudu. Ja nisam u situaciji da vam kažem – mi smo imali člana srpske vlade, mi smo imali direktora javnog preduzeća (kojima se sudi)”.
„Stepanović kaže da mu je 2018, kada su formirana odeljenja za borbu protiv korupcije pri tužilaštvu i sudu, donela nadu, ali da su očekivanja izneverena. Po njegovom mišljenju, tužilaštvo je odgovorno što se ne sudi korumpiranim političarima. ‘Ono što sud radi je ono što nam stigne iz tužilaštva. Kad čitate intervju koleginice Zagorke Dolovac (Republičkog javnog tužioca), mislite da živite u jednoj zemlji skandinavskoj, blagostanja, gde cveta cveće, gde je potpuno jedna idila.” (KRIK, 11. 11. 2020. godine)
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je nakon intervjua Stepanovića KRIK-u izjavio:
“Mogao je sve to da mi kaže, nije mi to rekao, da budem iskren… Meni je drago da je on dobro primljen u zapadnim ambasadama i da se time javno hvali, to sam video iz sižea intervjua, srećan sam zbog njega. Mnogo je važno da stranci odlučuju o našem pravosuđu, toliko o nezavisnosti našeg pravosuđa”. (Nova.rs, 12. 11. 2020. godine)
Vučić je, na pitanje da li je blizak sa Jasminom Vasović, koja je kandidatkinja za predsednicu Vrhovnog kasacionog suda, naglasio da je sa njom „mnogo manje blizak nego sa Stepanovićem“.
„Najbliži mi je sudija Stepanović, njega poznajem još sa fakulteta, a kao što vidite jedino što radi gospodin Stepanović, osim odlazaka po različitim ambasadama, to je kako i na koji način da napadne mene i svoju državu, pošto je to valjda nešto što donosi najviše poena.“ (Kurir/Tanjug, 7. 2. 2021. godine)
Na pitanje kako je doživeo to što je predsednik Srbije kazao „da mu je drago da je lepo primljen u zapadnim ambasadama“, time ga „praktično nazivajući izdajnikom“, Stepanović je odgovorio:
„Ne stidim se svojih kontakata koje ostvarujem sa našim međunarodnim prijateljima, organizacijama i partnerima u Srbiji. Svi ti kontakti se odvijaju pod pokroviteljstvom Vrhovnog kasacionog suda. U pitanju su projekti sa Misijom USAID-a u Srbiji, Delegacijom EU u Srbiji, Svetskom bankom, Misijom OEBS-a u Srbiji, ambasadama SAD, Francuske, Holandije i drugima. To su sve zvanični projekti i ne stoji da od odlazaka u ambasade imam bilo kakvu ličnu korist.“ (Danas, 31. 12. 2020. godine)
O tome „zašto su se BIA i tabloidi okrenuli protiv njega“, kazao je:
„Moj utisak je da je to zbog stavova koje sam iznosio na sesijama koje su organizovali međunarodni subjekti u zemlji, na nekim sastancima, u izjavama koje sam davao u medijima i mislim da je to direktna posledica – što mislim da apsolutno nije prihvatljivo. To je jedan obrazac koji je već viđen i nisam ni prvi ni poslednji, niti mislim da će na tome da se završi. Provladin list napada šefa najvećeg i najznačajnijeg srpskog suda koji govori o činjenici da Viši sud u Beogradu nema nijedan slučaj visoke korupcije. U listu ‘Politika’ sam izneo svoje stavove u pogledu određenih problema u srpskom pravosuđu gde sam u naslovu naveo ‘Sudovi nisu servis izvršne vlasti’.“ (KRIK, 11. 11. 2020. godine)
Foto: Printscreen N1
