G17 plus – i tranzicija jede svoju decu
Obeležili su tranzicione dvehiljadite; pred Peti oktobar organizovali skupove tadašnje opozicije; koalirali sa svima - od Đinđića i Koštunice preko Tadića do Vučića i Dačića; preskakali cenzuse i onda kada su ih (gotovo) svi videli ispod crte; rušili vlade, a neretko iz njih izbacivani; nazivani “grobarima privrede” i DOS-ovim JUL-om, ali i dobijali priznanja za, na primer, “najboljeg ministra u svetu”; stvorili široku koaliciju lokalnih pokreta i sa njom ušli u parlament i Vladu, a onda 2014. pali na  izbornom pragu i – zauvek nestali sa političke scene. G17 plus i njeni najistaknutiji članovi pominju se i danas (u različitim kontekstima), a kadrovi tog pokreta-partije i dalje su prisutni u političkoj javnosti i neretko u blizini vlasti.
U zaštitnim maskama nema parazita, nanočestica niti “morgelona”
Sićušni delići vlakana sasvim izvesno ne čine maske na bilo koji način štetnim za zdravlje.
Pentagon nije razvio mikročip koji detektuje kovid ispod kože, već hemijski biosenzor koji kontinuirano testira krv
Nespretna medijska interpretacija intervjua sa vojnim lekarom Metom Hepbernom, koji u agenciji Ministarstva odbrane SAD “DARPA” radi na inovativnim metodama za suzbijanje aktuelne pandemije, učinila je da postapokaliptični sajberpank mit o čipovanom čovečanstvu na tren postane realan i izvestan.
Mentalno zdravlje na rasprodaji u medijima
Šta je nama Miljana Kulić da bismo za njom plakali? Šta su nam svi ti “radnici u industriji rijalitija” da bismo brinuli za njihova ljudska prava kad su već sami birali da uđu u arenu? Nepoštovanje distance i nenošenje maski u zatvorenom prostoru ni izdaleka nisu najdrastičniji primeri nezakonitosti i neljudskosti u radu medijske mašinerije na koje smo se prosto navikli. Ili nam je “ispod časti” i “mimo dobrog ukusa” da na njih reagujemo?
Božović: Opozicija je postala zmija koja jede sopstveni rep
Da li hiljade ljudi na ulicama Beograda koje traže vazduh, drvo i vodu i rani ručak prijatelja na vlasti u Beogradu na vodi predstavljaju sve izoštrenije slike dve paralelne stvarnosti u Srbiji? Da li je presuda za pretrpljene duševne bolove u korist zamenika gradonačelnika Beograda protiv nekadašnjeg odbornika Balše Božovića, koji je svojevremeno, za vreme svog mandata u Beogradu, tražio odgovornost gradske vlasti za najskuplju jelku na svetu, primer delovanja pravne države ili slika paralelne stvarnosti, koja asocira na detalje iz kratkog romana Roberta Bolanja „Čile noću“? Gde je dodirna tačka te dve stvarnosti? Šta spaja elitu na vlasti, koja se očigledno oseća dobro, i ostatak Srbije, uključujući i one koji su za tu vlast glasali? Da li su predstojeći pregovori vlasti i opozicije o fer izbornim uslovima igranje na dobru ili pogrešnu kartu? Da li time opozicija kreira za sebe veće šanse, ili bi možda trebalo da primeni recept Zorana Đinđića iz 2000, koji je opisan u knjizi Vesne Mališić – izlazak na izbore bez obaziranja na Miloševića i njegova pravila, sa uverenjem da će ti izbori biti katalizator promena, a ne same promene, da će biti važni za ozdravljenje opozicije i da će animirati narod da glasa za opoziciju?
Strip Asteriks iz 2017. godine nije “pripremao narodne mase” za pandemiju korona virusa
Epizoda čuvenog francuskog stripa “Asteriks” iz 2017. godine uporno se deli na društvenim mrežama kao dokaz da su autori Didije Konrad i Žan-Iv Feri znali da će nam se dogoditi pandemija. U viralnom videu, koji je podelilo više od 3,5 hiljade ljudi, mitropolit Kiparske crkve Neofit Masuras tvrdi da strip najavljuje bolest koja će pogoditi stanovnike Rima, te da to dokazuje da on nije teoretičar zavere. Avaj.
Vreme praštanja #Retrovizor
U nemogućnosti da se predsedniku lično zahvalim za vitamine - kojima bih mogao, da sam malo savremeniji, pratiti i tracking - koji dakle prema meni ovog časa putuju sa Severa, blagodarim na ovaj način za brigu i pohvaljujem izbor vitamina koji će od predsednika verovatno preuzeti i SZO i naša medicina, da sam barem na Fejsbuku, pa bi Vesić mogao da prenese moju poruku predsedniku.
Gordana Čomić ili pobeda žute hobotnice
Izjava ministarke za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Gordane Čomić da joj “skupština izgleda bolje nego ikad“ mogla je da iznenadi ili iznervira deo javnosti samo na kratko. Ako se malo razmisli, ocena je logična i iz njene vizure prilično tačna. Bolje je sada kada se njene nekadašnje kolege poslanici ujedaju međusobno, a tamo nema nje niti bilo koga iz bivše vlasti na kojima bi nove snage oštrile zube. Ta izjava zapravo je podrugljiva poruka baš onima koji i dalje sede u skupštini i u njoj uporno ponavljaju da su “građani poslali žute na smetlište istorije” dok ih osoba koja je do juče i bukvalno nosila žuti džemper kao simbol, hvali i podstiče. Rusi bi rekli - молодец!
Uzbunjivači u Srbiji – sami protiv svih?
„Onaj ko kalkuliše, on sigurno neće dunuti u pištaljku.” Tako dr Borko Josifovski odgovora na pitanje Istinomera da li bi, i posle svega što ga je snašlo, ponovo bio spreman da bude uzbunjivač. Nije, međutim, lako osuditi ni većinu koja, očigledno, kalkuliše, odnosno ćuti, praveći se da ne vidi drastične primere korupcije u svom okruženju, budući da, uprkos postojanju Zakona o zaštiti uzbunjivača, sistem ne štiti hrabre pojedince koji slede svoj moralni kompas i brinu o interesu društva.
„Porodica“ otvorila Miloševićev politički testament – ima li naslednika?
Kao da je serija „Porodica“ otkopala naslage „prljavog veša“ taloženog godinama u krugu partijske porodice – ko se odrekao Slobodana Miloševića, ko je čuvao njegovo nasleđe, ko je bio „meka“, a ko „tvrda“ struja i ko se u vreme saradnje s partijama nekadašnjeg DOS-a preznojavao na pitanja o bliskosti sa bivšim liderom, „zlim duhom jezivih devedesetih“. A sada kada je Milošević, kako se čini, samo na spomenik od pune rehabilitacije, ponovo je, deluje, u toku otimanje za naslednika političkog testamenta bivšeg predsednika SPS, Srbije i SR Jugoslavije. Ko će biti nosilac barjaka prvog vođe nije nebitna činjenica u stranci koja na svim izborima unapred računa na nekoliko procenata glasova nostalgičnih miloševićevaca, pa i titoista.