Od cevi zavisi kvalitet vode
Na kvalitet vode za piće, osim njenog fizičko-hemijskog i mikrobiološkog sastava, značajno utiče i kvalitet vodovodnih cevi. Ipak, o tome koje i kakve cevi imaju potencijalno negativno dejstvo na zdravlje ljudi, vladaju velike nedoumice u javnosti.
AZBEST
Obično se azbestne cevi pominju kao pretnja zdravlju, i kao potencijalni izazivač kancerogenih oboljenja. U nekim lokalnim sredinama u Srbiji one se menjaju, zahvaljujući pomoći države ili međunarodnih organizacija. U drugim mestima se ukazuje na to da azbestne cevi nije neophodno menjati. Preporuke domaćih institucija, kao i Evropske unije i Svetske zdravstvene organizacije, interpretiraju se često različito.
…
Dr Tanja Knežević iz Instituta za javno zdravlje Batut kaže u pisanom odgovoru za Istinomer:
„Dosadašnje epidemiološke studije na eksperimentalnim životinjama i humanoj populaciji su pokazali da postoje štetni efekti na zdravlje ukoliko se azbest unosi u organizam inhalacijom , odnosno vazduhom, a da ne postoje štetni efekti na zdravlje ukoliko se azbest unosi ingestijom, odnosno preko vode za piće.Kako dosadašnja istraživanja nisu pokazala da je azbest koji se unosi u organizam ingestijom štetan za zdravlje, nisu ni određene maksimalno dozvoljene vrednosti u vodi za piće iznad kojih bi se ispoljili negativni efekti na zdravlje. Iz tih razloga u Preporukama za kvalitet vode za piće Svetske zdravstvene organizacije i Direktivi EU, koja se odnosi na kvalitet vode za piće koja je namenjena za ljudsku upotrebu, nisu date vrednosti, odnosno maksimalno dozvoljene koncentracije za azbest u vodi za piće, kao ni u našem važećem Pravilniku o higijenskoj ispravnosti vode za piće.“
Ona napominje da sve stare cevi imaju loš kvalitet i potrebno ih je menjati, pa tako i azbestne cevi, ali da prema do sada poznatim podacima ne postoji dokazano negaitvno dejstvo azbesta na zdravlje ako se unosi gutanjem.
Iz sedišta Svetske zdravstvene organizacije (SZO) u Beogradu za Istinomer navode da na osnovu istraživanja ove organizacije iz 2011. godine, iako je podrobno proučavana, nije utvrđena kancerogenost azbesta unetog gutanjem. S obzirom na to da ne postoje konzistentni pokazatelji da je ovako unet azbest opasan po zdravlje, ne postoje ni smernice o dozvoljenoj količini azbesta u vodi. Ipak, bitno je napomenuti da postoje zdravstveni rizici za radnike koji rade sa azbestnim cevima – odnosno na njihovom uklanjanju, zameni i sečenju, jer čestice azbesta mogu da udahnu.
Azbest je zabranjen na nivou EU 2005. godine, mada je u mnogim članicama zabrana doneta i deceniju ranije. Prema informacijama koje nam je dostavio EU Info centar u Beogradu, pitanje azbesta u Uniji regulisano je kroz nekoliko dokumenata: Direktiva o sprečavanju i smanjenju zagađenja okoline azbestom, Direktiva koja se odnosi na zaštitu radnika koji su posebno izloženi azbestu, kao i ona kojom se zabranjuje proizvodnja i prerada proizvoda koji u sastavu imaju azbest.
Azbest
U Srbiji je potpuno zabranjen 2011. godine, ali se u građevinarstvu već dugo ne koristi. Ipak, i dalje je prisutan u ranije izgrađenim zgradama, pa može da predstavlja opasnost. Kako nam je objasnila dr Knežević iz Instituta Batut, preporuke ovog Instituta koje se odnose na higijensku i zdravstvenu ispravnost vode za piće, kao i na uticaj na zdravlje, zasnivaju se na istraživanjima i preporukama Svetske zdravstvene organizacije, kao i dokumentima EU koja se odnose na vodu za piće.
„U skladu sa preporukama SZO i Direktivom EU , sa aspekta zdravlja, azbestne cevi se mogu koristiti za distribuciju vode za piće uz adekvatno održavanje distributivne mreže.“
Ipak, predstavnici vlasti iznose formulacije koje nisu potpuno u skladu sa nalazima domaćih i stranih institucija koje se ovom problematikom bave.
Tako je tadašnji ministar građevine Velimir Ilić u novembru 2013. rekao da se u oko 30 opština u Srbiji koristi više od 80 odsto azbestnih cevi za vodosnabdevanje koje su „štetne po zdravlje i odavno izbačene iz upotrebe u EU“. Zbog toga, kako je rekao, Vlada Srbije „tu oblast treba da stavi u pravi plan i obezbedi veća sredstva u budžetu za tu namenu.“ (Tanjug, 18.11.2013. godine)
Gradski odbor Nove Srbije u Beogradu tvrdio je u leto 2007. da voda koja se doprema u domaćinstva iz azbestnih cevi Beogradskog vodovoda šteti ljudskom zdravlju jer ima kancerogeno dejstvo, i pozvao predstavnike Beogradskog vodovoda i gradske vlasti da to i javno kažu ili demantuju ovu činjenicu. Nadležne gradske službe najavile su ubrzo posle toga da će podneti krivičnu prijavu za širenje lažnih vesti i uznemerenja građana protiv Borislava Borovića, predsednika Gradskog odbora NS, kao i Gradskog odbora NS u Beogradu. „Azbest-cementne cevi koje se koriste u distributivnom sistemu beogradskog vodovoda nemaju štetan uticaj na kvalitet vode ni štetno dejstvo na zdravlje ljudi. Ovo je zvaničan stav Svetske zdravstvene organizacije, kao i našeg zakonodavstva kojim se reguliše ova problematika”, naveo je tada u saopštenju JKP „Beogradski vodovod i kanalizacija.” (Danas, 8. 8. 2007. godine)
Azbestne vodovodne cevi neophodno je menjati ukoliko su oštećene, vodeći računa o bezbednosti i zaštiti angažovanih radnika. Srbija je među 53 zemlje u Evropi, članice Svetske zdravstvene organizacije, koje su se obavezale da razviju nacionalne programe za eliminaciju bolesti vezanih za azbest do 2015.
OLOVO
Za razliku od azbesta, o olovnim cevima i potencijalnim zdravstvenim rizicima od njih se u Srbiji skoro i ne izveštava. Na osnovu eksperimentalnih istraživanja Svetske zdravstvene organizacije dokazana je toksičnost olova i njegovih jedinjenja, a po klasifikaciji IARC (International Association for Cancer Research – Međunarodna asocijacija za istraživanje kancera) svrstani su u Grupu 2, što znači da su verovatno kancerogena za čoveka.
Kako nam je objašnjeno u Institutu „Batut“, olovo u vodi za piće potiče iz olovnih vodovodnih cevi, PVC cevi koji sadrže olovnu komponentu ili iz česme, odnosno kućnih priključaka i armature. Olovo u vodu može dospeti iz lemljenih spojeva cevi a količina olova u vodi za piće može se smanjiti kontrolom korozije i podešavanjem pH vode u sistemu za distribuciju. Tamo gde se koriste olovne vodovodne cevi ili olovne komponente preporuka je da se ne konzumira voda koja je stajala duže vremena u cevima, odnosno da se pre upotrebe pustiti da voda isteče.
Kao dugoročna mera preporučuje se primena ortofosfata i drugih sredstava u kontroli korozije ili zamena olovnih vodovodnih cevi.
Prema podacima kojima raspolaže Direkcija za vode Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, procenat vodovodnih cevi izgrađen od olova je vrlo mali u odnosu na ukupnu dužinu izgrađenih cevovoda u Srbiji. Da bi se ispunile obaveze koje proizilaze iz Direktiva EU, Republika Srbija planira da u toku pregovaračkog postupka za pridruživanje EU, odredi rok do kada će biti izvršena rekonstrukcija preostalih cevovoda od olova na teritoriji Srbije, navode u ovoj Direkciji. Dodaju i da Republička direkcija za vode, iz sredstava Budžetskog fonda za vode Republike Srbije, koji donosi Vlada Srbije za svaku kalendarsku godinu, sufinansira rekonstrukciju objekata za korišćenje voda, pored ostalog i magistralnih cevovoda od olova. Lokalne samouprave i Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture raspolažu preciznijim podacima o cevovodima, uključujući i olovne, na teritorijama pojedinačnih opština i gradova.
U oktobru 2013. godine, u Nedelji prevencije bolesti od trovanja olovom, Srbija se, uz niz drugih evropskih zemalja, pridružila kampanji Svetske zdravstvene organizacije u Evropi za podizanje svesti o toksičnosti olova i edukaciji zdravstvenih stručnjaka.
Nemačka je od decembra 2013. snizila dozvoljenu količinu olova u vodi. Prema novom propisu, olova ne sme biti više od 10 mikro grama po litru. Od tada, između ostalog, vlasnici zgrada u kojima i dalje postoje olovne cevi, dužni su da one koji iznajmljuju stanove informišu o tome i upozore na zdravstvene rizike. Dok i poslednje olovne cevi ne budu zamenjene, Federalna agencija za zaštitu životne sredine Nemačke savetuje da trudnice i mala deca ne piju vodu sa česmi gde bi voda mogla biti kontaminirana olovom, niti da se ona koristi za kuvanje. Umesto toga, trebalo bi da upotrebljavaju flaširanu vodu.
