EU traži Pravosudnu akademiju

Ministarka pravde o Pravosudnoj akademiji. (RTV, 17. 1. 2018.)

25. 4. 2018.

Teme / Ocene: Istinitost, Neistina, Politika

„Evropska komisija zahteva da Pravosudna akademija bude jedini ulaz na pravosudnu funkciju.“

Jedna od glavnih promena koju donose amandmani na Ustav protiv kojih je ustala stručna javnost jeste najava da će, ako amandmani budu usvojeni, ubuduće svi koji žele da postanu sudije i tužioci morati da prođu kroz Pravosudnu akademiju. I dok stručnjaci upozoravaju da to vodi u dalju politizaciju sudstva i da Pravosudna akademija nikako ne sme da bude jedini ulaz na pravosudnu funkciju, ministarka pravde Nela Kuburović odgovara da to od nas traži Evropska unija.

Međutim, u praksi takvog zahteva nema. Barem ne javno. Pođimo od najnovijeg izveštaja o napretku Srbije, objavljenog u aprilu. Jedan od najvažnijih delova izveštaja tiče se Poglavlja 23, odnosno vladavine prava. U delu koji se odnosi na pravosuđe, u Izveštaju se pominje i Pravosudna akademija kao insistucija koja sprovodi obuku pravosudnih kadrova.

U zaključku ovog dela navodi se da je „potrebno da akademija obezbedi odgovarajuće kapacitete kako bi postala adekvatan ulaz u pravosudnu profesiju“.

Ocena da je potrebno unaprediti rad akademije nije novina, ona se ponavlja u nekoliko poslednjih izveštaja EK. Međutim, sudeći po najnovijem izveštaju, EK se ne opredeljuje za „jedinstveni ulaz u profesiju“, već insistira na kvalitetu i transparentnosti izbora koji treba da bude baziran na stručnosti i profesionalnom radu.

Inače, u zemljama članicama EU postoji mnogo različitih modela, pa zato EU ni Srbiji ne nameće način na koji će birati sudije. Dakle, odluku donosi država, a ono što je bitno jeste da moraju biti ispunjeni određeni kriterijumi kvaliteta obuke za buduće sudije i tužioce.

Istinomer je istraživao da li postoji još neki dokument kojim se od Srbije zahteva da Pravosudna akademija treba da vrši inicijalnu selekciju za izbor budućih sudija i tužilaca, ali dokaz za to nismo pronašli. Pitali smo i Ministarstvo pravde gde tačno to stoji kao obaveza naše države, ali ni skoro tri meseca kasnije nismo dobili nikakav odgovor.

Dakle, u poslednjem izveštaju EK, koji predstavlja zvaničan stav EU, ne piše da Pravosudna akademija treba da bude jedini ulaz na pravosudnu funkciju, kako tvrdi ministarka Kuburović, zbog čega za ovu izjavu dobija ocenu “neistina“.

Ono što je kod ministarkine izjave intersantno jeste to što samo jedna dodata reč – jedini – predstavlja zapravo srž problema u vezi sa izmenama Ustava. Na pogubnost ove novine po nezavisnost pravosuđa upozorava čitava stručna javnost.

Osnivač Pravosudne akademije je Republika Srbija, a tri od devet članova Upravnog odbora imenuje Vlada, pa je rad ove institucije vezan i za izvršnu vlast. Sudija Apelacionog suda Miodrag Majić, inače jedan od najglasnijih kritičara predloženih izmena Ustava, smatra da se time ostavlja velika mogućnost za politički uticaj na izbor sudija i tužilaca.

“Ogromna je opasnost da se preko Pravosudne akademije utiče na izbor pravosudnih kadrova, a kada takva mogućnost postoji, nema garanta za nezavisnost pravosuđa. Ono što je još opasnije je što neće postojati nikakva kontrola selekcije kadrova preko ove institucije”, ističe Majić.

I sudija Majić ocenjuje da je “apsolutno netačno” da Evropska komisija insistira na takvom izboru preko Pravosudne akademije. Prema njegovim rečima, ni u jednoj evropskoj zemlji, rad obrazovne pravosudne ustanove nije definisan Ustavom.

U međuvremenu, nakon burnih rekacija javnosti, Ministarstvo pravde je u konačnu verziju amandmana na Ustav, unelo manje promene. Stručnjaci ih ocenjuju kao kozmetičke. Jedna od promena odnosi se na takozvani “zlatni glas” prilikom donošenja odluka u Visokom savetu sudstva. Podsećamo, ministarka Kuburović samo nekoliko dana pre objave predloga amandmana tvrdila je da neće biti zlatnog glasa, o čemu smo već pisali.

Predlog izmena Ustava nedavno je prosleđen Venecijanskoj komisiji (savetodavno telo Saveta Evrope) na mišljenje, a prema najavama zvaničnika skupština bi o tome trebalo da se izjasni do kraja godine.

[ISPRAVKA, 17. 8. 2018]: U tekstu je prvobitno pogrešno pisalo da je osnivač Pravosudne akademije Ministarstvo pravde, umesto Republika Srbija, kao i da Upravni odbor i Programski savet čine članovi koje na te funkcije postavlja Vlada Srbije. Vlada, međutim, bira tri člana Upravnog odbora od ukupno devet, dok Upravni odbor imenuje članove Programskog saveta. Od ukupno 15 članova saveta, najmanje osam čine sudije i tužioci, a ostali članovi mogu da budu stručnjaci, predstavnici sudijskog i tužilačkog osoblja i korisnici početne obuke na Pravosudnoj akademiji.

Naslovna fotografija: FoNet/Nenad Đorđević

admin