Početna Izjave Istinitost Mnoge zemlje EU nemaju ombudsmana
Aleksandar Vučić

Predsednik Vučić o uvođenju institucije Zaštitnka građana u Srbiji.

Mnoge zemlje EU nemaju ombudsmana

“Nekima su mnogo ranije otvarana ta poglavlja, a pričali su nam o ombudsmanu, odnosno o zaštitniku građana, a oni uopšte nemaju zaštitnika građana. Imate neke zemlje i u Evropskoj uniji koje uopšte nemaju zaštitnika građana. A imate neke koje su tobože ispred nas na putu, a i dalje nemaju zaštitnika građana. A nama su solili pamet, kako se odnosimo, šta radimo, iako je bilo jasno da je reč o političkom lideru, a ne o ombudsmanu.”

Sputnjik, 2. 7. 2017. godine

Komentar Istinomera
U intervjuu za Sputnjik predsednik Aleksandar Vučić je, govorivši o odnosu sa Evropskom unijom i narastajućem evroskepticizmu, naznačio kako je EU nekada od nas tražila stvari koje ni oni ne ispunjavaju. Tako su nam na primer tražili da uspostavimo instituciju zaštitnika građana, a neke zemlje članice je ni nemaju, objašnjava predsednik.

Da bismo ovu činjenicu proverili bila je potrebna samo kratka pretraga na internetu, jer su ovi podaci lako dostupni. Naime, osim nacionalnih ombudsmana, Evropska unija ima i posebnu instituciju evropskog ombudsmana koji deluje u odnosu na evropske organe javne vlasti. Upravo na sajtu ove organizacije pronašli smo podatke i o zaštitnicima građana na nacionalnim nivoima.

Svih 28 zemalja članica ima instituciju ombudsmana. Među zemljama postoje razlike u organizaciji same institucije pa tako, na primer, u Italiji ne postoji zaštitnik građana zadužen za celu državu, već mreža regionalnih ombudsmana.

Takođe, sve države kandidati (Albanija, Island, Makedonija, Turska, Crna Gora i Srbija) takođe imaju svoje nacionalne ombudsmane. S obzirom na to da predsednik Vučić u intervjuu napominje i to da neke „države koje su tobože ispred nas i dalje nemaju zaštitnika građana“, zanimljivo je skrenuti pažnju da je institucija ombudsmana uvedena na Islandu 1987, u Albaniji 1999, Crnoj Gori 2003, Turskoj 2012, a u Makedoniji 1997. (prepoznata u zakonu, a konstituisana 2005. godine). 

Imajući u vidu da sve zemlje članice kao i zemlje kandidati imaju ombudsmane, izjava predsednika Aleksandra Vučića dobija ocenu kratke noge.

*

U srpski pravni sistem institucija zaštitnika građana uvedena je 2005. godine, a prvi zaštitnik građana izabran je 2007. godine. Za prvog ombudsmana postavljen je Saša Janković, upravo onaj na kome je, kako se može zaključiti iz predsednikovog odgovora, Evropska unija toliko insistirala iako se znalo da se “radi o političkom lideru”. Ipak, kao što se da videti, institucija je postojala mnogo pre dolaska Srpske napredne stranke na vlast i na tom mestu je dva mandata bio Janković.

Ipak, kampanja protiv Saše Jankovića započeta je 2015. godine kada su prorežimski tabloidi započeli “aferu pištolj” vadeći iz fioke pravosnažno završen slučaj iz 1993. godine. Tada je, čini se pokrenuta i kampanja protiv same institucije zaštitnika građana, pa se tako uloga ombudsmana umanjivala kako tabloidnim tekstovima, tako i u izjavama najviših zvaničnika. 

Ovakav odnos rezultirao je i time da poslednja tri izveštaja zaštitnika građana - za 2016, 2015 i 2014. godinu, Skupština Srbije uopšte nije razmatrala u plenarnoj sednici, iako je na to zakon obavezuje.

Uzevši u obzir sve navedene činjenice, ovakve izjave predsednika Srbije naročito zabrinjavaju iz dva razloga: prvi je jer bespotrebno zarad dnevno-političkih potreba stavlja EU u ulogu nasilnika koji baš i jedino Srbiji nameće odluke koje joj idu na štetu i drugi jer odaju utisak da se i dalje namerno nastavlja sa umanjivanjem uloge zaštitnika građana i to u trenutku kada je u toku izbor novog ombudsmana. 

Zaštitnik građana u skoro svim zemljama sveta prepoznat je kao veoma značajna institucija koja ima za cilj da građane zaštiti od neodgovornosti ili neznanja organa javne vlasti, ali i da državnim organima ukaže na moguće greške ili nepravilnosti koje bi trebalo da isprave.

Institucija ombudsmana potiče još sa početka 19. veka, kada je nastala u Švedskoj, pa se i tako teško može smatrati novotarijom Evropske unije koja nam je bespotrebno nametnuta.
Pitajte Istinomer
Šta je Ministarstvo zdravlja uradilo po pitanju blokiranih računa zdravstvenih ustanova?
Prema podacima Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, dana 26. maja 2017. blokirane račune je imala 21 zdravstvena ustanova, dok je u septembru 2016. u blokadi bilo njih 19. Sam iznos blokada od septembra 2016. do kraja maja 2017. godine porastao je za skoro 540 miliona dinara.