Početna Izjave Istinitost Predsednik Srbije ima pravo sam da donese odluku ko će biti premijer
Zorana Mihajlović

Ministarka Zorana Mihajlović o izboru novog predsednika Vlade.

Predsednik Srbije ima pravo sam da donese odluku ko će biti premijer

"Mislim da nikakve specijalne konsultacije ne moraju i ne trebaju da budu unutar Srpske napredne stranke. Ja mislim da je izbore pre svega dobio, naravno, SNS, ali je izbore dobio Aleksandar Vučić i postao predsednik Vlade, pričam sad o Vladi Srbije. I nekako je potpuno normalno da donese odluku ko će biti predsednik Vlade, sada kada je on predsednik države, i da nikakvi posebni razgovori unutar naše stranke ne moraju da budu, ja sam sigurna da će se sa njegovim predlogom svi složiti."

Tanjug, 6. 6. 2017. godine

Komentar Istinomera
Možda će vam se činiti kao da ste ovakav ili sličan tekst već čitali ovde na Istinomeru, a možda ćete – s pravom – pomisliti da ste ga čitali i više nego jedanput. I zbilja, Istinomer je već više puta pisao o tome kako razni funkcioneri SNS-a, uključujući predsednika lično, uporno tvrde da predsednik države ima znatno veća ovlašćenja, no što mu ih Ustav daje.

Tako je, još pre izbora, u martu, Vučić ustvrdio da će kao predsednik da kontroliše Vladu, jer je to „ustavni posao predsednika“. Kao eho, javio se doktor Nebojša Stefanović krajem maja, rekavši da „predsednik ima obavezu i dužnost da prati i kontroliše rad Vlade“. I oba puta je Istinomer jasno pokazao – kao da tu ima šta nejasno i bog zna šta da se pokazuje – da to naprosto nije istina i da se priprema teren da Vučić de facto objedini funkcije premijera i predsednika države, nastavljajući da vodi Vladu i kao predsednik.

No, stranačko-medijska mašinerija je upregnuta početnom Vučićevom lažnom tvrdnjom, i sada treba održavati stvorenu sliku, stalno dodajući još poneki detalj. Pa se sada mantra račva na nekoliko pravaca – od nastavka priče o potrebnoj kontroli predsednika nad budućim premijerom (Ana Brnabić za RTV, 6. juna: „Vučić treba da ima ulogu mentora nad premijerom u prvih nekoliko meseci“), do nove teze da predsednik republike treba da odluči ko će biti novi predsednik Vlade.
*


Pa je tako Zorana Mihajlović 6. juna izjavila da, pošto je Vučić dobio izbore 2016, sad Vučić treba da odluči ko će biti predsednik vlade. Nadovezala se poslanica SNS-a Marija Obradović 8. juna, u intervjuu za portal Telegraf: „Mislim da je Aleksandar Vučić u ovom trenutku jedini koji može da donese – i treba da bude jedini koji će doneti tu odluku (ko će biti novi premijer)“. Ranije, 28. maja, doktor Stefanović je celu stvar doveo na verski nivo: „Ako mu verujemo da donosi dobre odluke, onda verujem da će i ova odluka biti doneta na bazi toga što će dobro promisliti o svim aspektima“.

E sad, možda će ovo biti naivno sa naše strane, kada svoj argument o neistinosti ovih i svih sličnih tvrdnji zasnujemo na Ustavu i Zakonu o Vladi. Ustav kaže (član 127) da kandidata za predsednika Vlade Narodnoj skupštini predlaže predsednik Republike, a „Vlada je izabrana ako je za njen izbor glasala većina od ukupnog broja narodnih poslanika“. Sa druge strane, i Zakon o Vladi (član 15) kaže da Skupština bira predsednika Vlade: „Vladu bira Narodna skupština posle svakog konstituisanja, na predlog kandidata za predsednika Vlade.“

Zašto pominjemo naivnost – neki bi rekli i da cepidlačimo? Od 2000, a svakako i od 1990. godine i nastanka (obnove) višestranačja u Srbiji, skupština je bila sluškinja Vladi Srbije. Da li je ikada bila ovoliko revnosna i podatna sluškinja, da zakone donosi isključivo na zvonce, ostaje za neku drugu priču. Ali, fakat je da su poslanici raznih saziva zanemarivali kontrolnu funkciju parlamenta i radili po diktatu Vlade.  
*


Čak ni ova situacija koja neminovno sledi, da predsednik države kontroliše rad Vlade, nije novost za Srbiju. Boris Tadić je za vreme svog drugog mandata (2008-2012) bio de facto i predsednik Vlade, što je jednom (2009) i sam objasnio, rekavši da ministri Vlade Srbije ne rade dobro, i da im on „daje šansu da se poprave“. Šta on ima da im daje bilo kakve šanse, i na osnovu kojih to prerogativa – nije objasnio, ali, sve je bilo jasno. Kao i sada.

Jer, još je doktor Stefanović, već davne 2014. godine, pred tadašnje parlamentarne izbore, savršeno opisao situaciju u kojoj je SNS hteo da se nađe, i u kojoj se nakon tih izbora i našao, kao i cela Srbija sa njima: „Voleo bih da građani svojim izlaskom na birališta omoguće lideru Srpske napredne stranke Aleksandru Vučiću da ima neometanu mogućnost da sam odlučuje o tome kako želi da Srbija izgleda“, rekao je 11. marta 2014. doktor Stefanović za „Kurir“.

No, dok se ne promeni, Ustav i zakon izričito kažu da Narodna skupština većinom bira predsednika vlade i članove Vlade, a ujedno usvaja i Vladin program. I do tada, neće biti tačno da predsednik države, zvao se on Vučić ili bilo kako drugačije, bira predsednika Vlade. O tome odlučuje i predsednika Vlade bira Narodna skupština, pa makar i ovakva na šta su je naprednjaci napravili u prethodnih pet godina, bez obzira na to koliko puta naprednjaci budu ponovili da premijera bira Vučić i niko osim Vučića. Stoga Zorani Mihajlović, Ani Brnabić, Mariji Obradović, doktoru Stefanoviću i ostalima dajemo ocenu „neistina“.

(Naslovna fotografija: FoNet/Vlada Srbije)