Početna Izjave Istinitost Nezaposlenost je sada manja nego 1990. godine
Aleksandar Vučić

Premijer Vučić o stopi nezaposlenosti u Srbiji.

Nezaposlenost je sada manja nego 1990. godine

"U odnosu na 1990, ovo [danas] je prvi put manja nezaposlenost."

TV Prva, 22. 3. 2017. godine

Komentar Istinomera
Gostujući na TV Prva 22. marta zajedno sa Aleksandrom Vučićem i prof. Pavlom Petrovićem, prof. Dragan Đuričin sa Ekonomskog fakulteta izjavio je da je danas “nezaposlenost manja nego 1990. godine, kada je počela tranzicija”. Odmah se sa tim saglasio i Vučić: “Da, u odnosu na 1990, ovo je prvi put manja nezaposlenost”.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u poslednjem kvartalu 2016. godine stopa nezaposlenosti među licima radnog uzrasta (15-64 godine) bila je 13,6 odsto. Međutim, u Statističkom godišnjaku Srbije iz 1991. godine, koji je doneo podatke o prethodnoj, 1990. godini, nema podataka o stopi nezaposlenosti – postoji samo broj lica koji je tražio zaposlenje, kako u celoj Srbiji, tako i u autonomnim pokrajinama Vojvodini i Kosovu i Metohiji.

Kako za “Istinomer” kaže prof. Đuričin, on je podatke o nezaposlenosti preuzeo iz knjige prof. Franja Štiblara iz 2007. godine - “The Balkan Conflict and Its Solutions: Creating Conditions for Peace, Stability and Development in the Western Balkans”. Štiblar je profesor i bivši dekan Pravnog fakulteta Univerziteta u Ljubljani, a podatke koje je izneo u ovoj knjizi on crpi iz svog ranijeg rada, objavljenog 1997. godine u “The Rise and Fall of Yugoslavia” (ur. A. Teichova). I zbilja, u tabeli na strani 55 Štiblerove knjige iz 2007. jasno stoji – stopa nezaposlenosti za Srbiju u periodu 1989-1990. bila je 19,5 odsto – od toga u Centralnoj Srbiji 16,7 odsto, Vojvodini 17,1 a Kosovu 38,8 odsto. 
*
Foto: Franjo Štiblar - The Balkan Conflict and Its Solutions, strana 55

Uz ogradu da se tadašnja metodologija razlikuje od današnje, prof. Đuričin napominje da je današnji trend pozitivan, i da je nesumnjivo da zaposlenost raste, a nezaposlenost opada. Takođe, prof. Đuričin se poziva i na knjigu Susan Woodward “Socialist Unemployment: The Political Economy of Yugoslavia, 1945-1990”. I ponovo, na strani 204 ove knjige, nalazi se grafik koji potvrđuje brojke iz knjige Franja Štiblara – Susan Woodward kao izvor ovih podataka navodi Statistički godišnjak Jugoslavije iz 1990. godine.

Šta kažu brojke?

Danas Srbija ima 7,19 miliona stanovnika, a prema popisu iz 1991, Srbija je tada imala 7,82 miliona građana bez Kosova i Metohije. Sa Kosovom, broj stanovnika je iznosio 9,78 miliona (pretpostavka je da od 1990. do 1991. nije bilo dramatičnih promena u broju i strukturi stanovništva Srbije, kao što je to bio slučaj u godinama posle toga). Ako pogledamo broj radno sposobnog stanovništva (starost 15-64 godine), prema popisu iz 1991. bilo ih je 6,02 miliona, dok je procena Republičkog zavoda za statistiku da ih je u 2015. bilo 4,74 miliona (nije štamparska greška, ni onih šest miliona, ni ovih 4,74). 

Takođe, tokom 1990. godine, godišnji prosek lica koje traže zaposlenje u Srbiji bez KiM bio je 467 hiljada, dok je danas, prema Nacionalnoj službi za zapošljavanje, broj nezaposlenih u februaru 2017. bio 696,579. 

Dakle, prema zvaničnim podacima, ako uporedimo istu teritoriju u razmaku od četvrt veka, Srbija je 1990. godine imala 630 hiljada stanovnika više, a oko 230 hiljada nezaposlenih manje, i to u populaciji u kojoj je broj radno sposobnih veći za skoro 1,3 miliona. 

Laički, ove brojke govore upravo suprotno tvrdnji premijera Vučića i prof. Đuričina: veći broj stanovnika sa manjim brojem nezaposlenih bi trebalo da znači da je i stopa nezaposlenosti bila manja tada nego sada – i to znatno manja.
“Poređenje podataka koji se odnose na različite vremenske periode opravdano je samo ako su podaci nastali primenom iste ili slične metodologije, dok poređenje podataka koji su nastali primenom bitno različitih metodologija nema smisla”, kaže za “Istinomer” profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić.
On navodi da je od 1990. do danas više puta menjana metodologija merenja zaposlenosti i nezaposlenosti, a da je najkrupnija promena nastala uvođenjem Ankete o radnoj snazi (ARS) 2008. godine. Ova promena je donela to da se u ukupnu zaposlenost uključuje ne samo formalna nego i neformalna zaposlenost (siva ekonomija), dok je ranije ukupna zaposlenost uključivala samo formalnu zaposlenost. 

Prema zvaničnoj statistici, u Srbiji bez KiM je 1990. godine bilo 2,33 miliona zaposlenih, dok je njihov broj u poslednjem kvartalu 2016. bio 2,73 miliona. Međutim, ovaj potonji broj uključuje i sivu ekonomiju - neformalno zaposlene - kojih je na kraju 2016. bilo 570,7 hiljada. Prema tome, na kraju 2016. je u Srbiji bilo 2,16 miliona formalno zaposlenih, odnosno, za oko 110 hiljada manje nego 1990.

Kako kaže prof. Arsić, podatak da su brojke o zaposlenosti i nezaposlenosti bile bolje 1990. godine nego danas nisu iznenađujuće: “Bruto domaći proizvod (BDP) Srbije u 2016. godini bio je za oko 19 odsto niži nego u 1990. godini. Stoga, kada bi ukupna zaposlenost danas bila veća, a BDP niži nego u 1990. godini, to bi značilo da je tokom poslednjih 26 godina produktivnost rada značajno opala. Pad produktivnosti bi bio vrlo iznenađujući za privredu koja je duže od 15 godina izložena međunarodnoj konkurenciji, i čije tržište rada je liberalizovano”.

On kaže da ni podaci o ukupnoj nezaposlenosti prema ARS nisu uporedivi sa ranijim podacima, jer su ranije kao nezaposlena lica tretirani svi oni koji traže posao na tržištu rada, dok se prema ARS kao nezaposleni računaju samo oni koji u toku meseca nisu radili ni u formalnoj ni u neformalnoj ekonomiji. “Stoga direktno poređenje podataka iz Ankete o radnoj snazi koji se odnose na 2016. godinu, sa podacima iz 1990. godine nije opravdano”, kaže Arsić.

Ipak, on dodaje da je u slučaju znatnije promene metodologije poređenje podataka iz različitih vremenskih perioda opravdano “tek nakon što se originalni podaci koriguju, kako bi se obezbedila njihova bar približna uporedivost”.

I šta sad imamo? 

Imamo da je Srbija pre 27. godina imala i manje nezaposlenih i više zaposlenih nego danas na uporedivoj teritoriji. Međutim, imamo i podatke prof. Franja Štiblara i Suzan Vudvord, koji kažu da je tadašnja nezaposlenost – takođe se pozivajući na zvaničnu statistiku bivše države – blizu 17 odsto, a tu je i zvaničan podatak Republičkog zavoda za statistiku da je sadašnja nezaposlenost 13,6 odsto. Kako?
*
Foto: Statistički godišnjak Srbije 1991, strana 112

Reč je o metodologiji. Kako kaže prof. Arsić, Franjo Štibler je koristio metodologiju koja je tada bila zvanična u SFRJ, a prema kojoj se stopa nezaposlenosti računa kao odnos broja lica koja traže posao, sa zbirom registrovane zaposlenosti i lica koja traže posao. Konkretno, to za 1990. godinu izgleda ovako: broj lica koja su tražila posao bio je 467 hiljada, a registrovana zaposlenost bila je 2,33 miliona. Dakle, stopa nezaposlenosti 1990. bila je 467/(2330 + 467), odnosno 16,7 odsto, što se približno poklapa sa podacima iz knjige prof. Franja Štiblera, koji je dao brojke za period 1989-1990. 

Međutim, ako istu metodologiju primenimo na današnje brojke, slika izgleda potpuno drugačije od onih pomenutih 13,6 odsto: broj lica koja traže posao, odnosno, broj nezaposlenih je 696,6, broj formalno zaposlenih je 2,16 miliona, pa je računica 696,6/(2160+696,6), što ukupno daje stopu nezaposlenosti od 24,4 odsto.

Neko bi mogao da primeti da ovaj račun ne valja, jer uzimamo podatak o zaposlenosti za poslednji kvartal 2016, a podatak o broju nezaposlenih iz februara 2017. Ako i ovo upodobimo, tj. ako uzmemo prosečan broj nezaposlenih iz poslednjeg kvartala prošle godine (693,206), dolazimo do stope nezaposlenosti od 24,3 odsto.

Konačno, pošto su navedeni podaci za 1990. na nivou cele godine, verovatno je jedino uputno da ih uporedimo sa podacima za celu 2016. godinu. Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje prosečan broj nezaposlenih tokom 2016. bio je 713,153, a prosečan broj formalno zaposlenih 2,12 miliona. Prema tome, po staroj metodologiji, stopa nezaposlenosti za 2016. godinu bila bi oko 25,2 odsto.

Dakle, da zaključimo: Srbija danas ima manji broj zaposlenih i veći broj nezaposlenih nego Srbija bez KiM 1990, a ukoliko primenimo tadašnju metodu, stopa nezaposlenosti je 2016. bila  za oko 8,5 odsto veća nego 1990. godine. Zbog toga ovu izjavu predsednika vlade Aleksandra Vučića (i prof. Đuričina) ocenjujemo kao “neistina”.


Pitajte Istinomer
Šta je Ministarstvo zdravlja uradilo po pitanju blokiranih računa zdravstvenih ustanova?
Prema podacima Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, dana 26. maja 2017. blokirane račune je imala 21 zdravstvena ustanova, dok je u septembru 2016. u blokadi bilo njih 19. Sam iznos blokada od septembra 2016. do kraja maja 2017. godine porastao je za skoro 540 miliona dinara.