Početna Izjave Istinitost Na jedno rođeno dete, tri abortusa
Slavica Đukić Dejanović

Ministarka bez portfelja o broju abortusa u Srbiji.

Na jedno rođeno dete, tri abortusa

“Poražavajući je podatak da se na svaka četiri začeća dese tri abortusa, a samo jedno dete se rodi.”

N1, 25. 12. 2016. godine

Komentar Istinomera
U svojoj novoj ulozi ministarke bez portfelja zadužene za demografska pitanja, Slavica Đukić Dejanović je svojom izjavom Informeru izazvala potpuni medijsku i društvenu pometnju u protekloj nedelji.
Informer, 23. 12. 2016. godine
“Želimo da stvorimo telo koje će sve žene, ne samo trudnice, upoznati sa štetnim stranama abortusa. Sve žene će pre nego što zatrudne, dolaziti na razgovore i po savete o trudnoći, ali i o posledicama prekida trudnoće. U ovo bi bio uključen i nevladin sektor, sveštenici i razni stručnjaci koji mogu da pomognu”, kazala je Đukić Dejanović.
Dan kasnije ministarka je rekla da je njena izjava pogrešno interpretirana i da o osnivanju saveta za smanjenje abortusa nije bilo reči. 
N1, 25. 12. 2016. godine
"Pravo na abortus je isključivo pravo svake žene i njeno neotuđivo pravo za koje sam se uvek zalagala. Međutim, poražavajući je podatak da se na svaka četiri začeća dese tri abortusa, a samo jedno dete se rodi. Obrazovne institucije i šira javnost treba ovom pitanju da posvete dužnu pažnju”.
Ministarka je u pravu kada kaže da je pravo na abortus isključivo pravo svake žene, ali ne i kada je u pitanju konkretan broj izvršenih abortusa na godišnjem nivou. Takvih, nedvosmislenih podataka u Srbiji - nema! 

Podaci Instituta za javno zdravlje Dr Milan Jovanović Batut kažu da se u prošloj godini rodilo oko 65 hiljada beba. Po ovoj računici i izjavi Slavice Đukić Dejanović, to bi značilo da se u Srbiji u toku prošle godine izvršilo oko 195 hiljada abortusa. Godinama unazad su i mediji u svojim analizama upravo koristili ovaj broj. Međutim, u zvaničnim dokumentima Republike Srbije ovaj broj nigde ne može da se potvrdi. 
“Od devedesetih godina prošlog veka postoji izražen problem vezan za prikupljanje podataka o namernom prekidu trudnoće u Srbiji, mada je prijava svake fetalne smrti zakonska obaveza”, kazala je za Istinomer Mirjana Rašević, direktorka Centra za demografska istraživanja na čije se analize poziva i kabinet Slavice Đukić Dejanović.
Obavezu da svaka zdravstvena ustanova u kojoj se vrši prekid trudnoće to i prijavi nadležnim organima utvrđuje član 12 Zakona o postupku prekida trudnoća

Podaci Batuta govore i da je tokom 2015. godine prijavljeno 16.863 prekida trudnoće. U strukturi su najzastupljeniji medicinski indukovani prekidi trudnoće kojih je bilo 12.242, odnosno 72,6%. Registrovano je i 1.446 spontanih prekida trudnoće (8,6%).

Uzimajući u obzir ove jedine zvanične podatke, postavlja se pitanje kako je moguće da se u državi ne prijavljuje 182 hiljade abortusa?! ITo bi značilo da se dnevno obavi 498 abortusa širom Srbije bez traga o tome! 
“Podatak kojim demografi iz ovog Centra raspolažu, a koji Kabinet ministra bez portfelja prihvata kao relevantan, procenjuje stopu ukupno indukovanih abortusa na 2,9 u 2014. godini. To praktično znači da žena u reproduktivnom periodu u proseku gotovo tri puta namerno prekine trudnoću. Stopa se procenjuje na osnovu strukture upotrebe kontracepcije i nivoa rađanja u Srbiji, u istoj godini, što je naučno prihvaćena metoda u svetu. (Napominjemo i da je praksa da se ova vrsta istraživanja obavlja na oko četiri godine.) Stopa ukupnog fertiliteta (rađanja) u Srbiji je prosečno 1,46 deteta po ženi. Ako se zna da se godišnje u Srbiji rodi oko 65.000 beba, procenjeni broj abortusa je minimalno dva puta veći”, stoji u pisanom odgovoru iz kabineta ministarstva zaduženog za demografska pitanja.
Kako je iz ovog objašnjenja ministarka Đukić Dejanović došla do podatka da se na svaku živorođenu bebu godišnje dese tri abortusa, ostalo je nejasno. Viši naučni saradnik Centra za demografska istraživanja Vladimir Nikitović kaže  da su podaci o skoro 200 hiljada abortusa u Srbiji nerealni.
“Koliko je meni poznato, ne postoji ni približno pouzdana procena o godišnjem broju izvršenih abortusa (podatak koji navodite je, svakako, daleko od realnosti), jer ne postoji jedinstvena evidencija budući da se ti zahvati obavljaju i u državnim i u privatnim zdravstvenim ustanovama. Poslednji zvanično objavljen podatak je bio još u SFRJ, čini mi se za 1989. godinu”, kazao je Nikitović.
Njegova koleginica i direktorka Centra za demografska istraživanja Mirjana Rašević kaže da su sa druge strane nerealni i podaci Batuta o 12 hiljada abortusa godišnje. 
“Apsolutni broj namernih prekida trudnoće u Srbiji je svakako veliki i višestruko veći (sa koeficijentom veličine 10) od broja registrovanih namernih prekida trudnoće”, kazala je Rašević.
Zbog nejasnih podataka i do kraja nerazjašnjenih razlika u statistici Instituta za javno zdravlje i drugih stručnjaka i istraživača, Istinomer nije do kraja mogao da utvrdi tačan broj abortusa u Srbiji na godišnjem nivou. To sa druge strane znači da ni sama ministarka, odnosno njen kabinet ne zna potpune podatke. Uprkos tome, Slavica Đukić Dejanović je u svojoj izjavi dala prilično konkretan podatak - na svako dete koje se rodi dolazi tri abortusa. Zbog takvih tvrdnji koje nemaju potpuno uporište u zvaničnim podacima ministarka dobija ocenu “neistina”. 

Podaci do kojih je Istinomer došao otvara dva velika pitanja - ako je verovati kabinetu Slavice Đukić Dejanović u Srbiji se godinama toleriše vršenje abortusa van sistema i traga o tome! Na ovo bi odgovor trebalo da daju zdravstveni inspektori koji se ne oglašavaju. 180 hiljada abortusa bi trebalo da je pitanje i za tužilaštvo koje bi trebalo da utvrdi ko obavlja abortuse, zašto ih ne prijavljuje, da li je reč o privatnim, državnim ili možda nelegalnim zdravstvenim ustanovima.

Drugo, kako je moguće da se bilo kakva politika u vezi sa natalitetom može donositi na osnovu nepreciznih podataka koje svako tumači na svoj način? 

Istinomer će nastaviti da piše o ovom problemu u narednom periodu. 
Pitajte Istinomer
Šta je Ministarstvo zdravlja uradilo po pitanju blokiranih računa zdravstvenih ustanova?
Prema podacima Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, dana 26. maja 2017. blokirane račune je imala 21 zdravstvena ustanova, dok je u septembru 2016. u blokadi bilo njih 19. Sam iznos blokada od septembra 2016. do kraja maja 2017. godine porastao je za skoro 540 miliona dinara.