Početna Članci Analize Analize Odgovaramo na pitanja predsednika

Odgovaramo na pitanja predsednika

Predsednik Vučić je izjavio kako se celu svoju vladavinu “borio da ne izgubimo nijednu glavu, nijednog čoveka, da nigde nikakvih ratova ni sukoba ne bude i uspeli smo u tome“. Moguće da će jednog dana u nekim istorijskim čitankama pisati ovaj citat, pošto je poznato da Vučić već neko vreme istoriju računa od drugog dolaska na vlast (2012) ili čak trećeg (2014), zaboravljajući period vladavine od pre dvadesetak godina kada nije bio tako žustar protivnik ratova i sukoba, naprotiv.




Neko naivan ovoga leta mogao je očekivati makar malu, letnju pauzu od državnih udara, izdaja ili trzavica u Vladi. I taj neko bi mogao otići na odmor sa mišlju da neće mnogo propustiti. Uistinu, suštinski, neće mnogo propustiti. Svakodnevne predsednikove konferencije za novinare i objave sve liče jedna na drugu, podjednako su dramatične, naporne i dosadne kao sve reprize serija na RTS-u, ali opet se stvara dojam da se tobož događaju velike stvari, vode važni razgovori i donose važne odluke.

A kad se taj neko vrati sa odmora, dočeka ga hrpa mailova, pitanja kolega, pitanja čitalaca. Važnije od toga, sačeka i jedno predsednikovo pitanje koje vapi za odgovorom. Pitanje - šta je to država Srbija zločinačko organizovala na Kosovu i Metohiji. Premda je, verovatno, to bilo samo retoričko pitanje, nećemo dozvoliti da ostane bez odgovora.

U istom onom govoru u kome je pričao o višeslojnom agenturnom delovanju, nakon sastanka sa patrijarhom Srpske pravoslavne crkve na temu Kosova, predsednik Vučić je izjavio kako se celu svoju vladavinu “borio da ne izgubimo nijednu glavu, nijednog čoveka, da nigde nikakvih ratova ni sukoba ne bude i uspeli smo u tome“. Moguće je da će jednog dana u nekim istorijskim čitankama pisati ovaj citat, pošto je poznato da Vučić već neko vreme istoriju računa od drugog dolaska na vlast (2012) ili čak trećeg (2014), zaboravljajući period vladavine od pre dvadesetak godina kada nije bio tako žustar protivnik ratova i sukoba, naprotiv.



Elem, govoreći o agenturnim mrežama, Vučić se zapitao šta su Srbi učinili nažao bilo kome na Kosovu i Metohiji:



"Šta je to država Srbija organizovala zločinačko na Kosovu i Metohiji? Šta je to država Srbija loše uradila? Osim, što bismo za razliku od nekih mi želeli da ne budu svi po nacionalnosti Kosovari, kako im to piše, nego bismo želeli da budu Srbi po nacionalnosti, i da onoliko koliko je to moguće pripadaju srpskoj državi.”



Zvuči gotovo nemoguće da u onih 500-600 strana o Kosovu, koje Vučić, po sopstvenom priznanju, čita na dnevnom nivou, nema ni slova na zadatu temu. Sumnju budi i činjenica da bivši ministar informisanja ima toliko loše pamćenje da se ne seća zločina na Kosovu 1999, za koje su neki “istaknuti Srbi” osuđeni u Hagu. Nemoguće ni da se ne seća pisanja medija, koje je u to vreme pomno pratio, i još više od toga. Zato evo malog podsetnika.

Udruženi zločinački poduhvat srpskih vlasti na Kosovu

Za vreme bombardovanja 1999. godine sa Kosova je proterano oko 800.000, a ubijeno više od 10.000 Albanaca. Samo to govori o zločinačkoj organizaciji, jer su za ubistva, deportacije, progone i druga nehumana dela prema kosovskim Albancima u Hagu osuđeni visoki državni i vojni funkcioneri iz Srbije.

U januaru 2014. godine pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju pravosnažno su osuđeni bivši potpredsednik vlade Savezne Republike Jugoslavije Nikola Šainović (18), bivši generali Vojske Jugoslavije Nebojša Pavković (22) i Vladimir Lazarević (14) i bivši general policije Sreten Lukić (20).



U presudi se navodi da je po početku NATO bombardovanja 24. marta 1999. godine pokrenuta kampanja protiv albanskog stanovništva na Kosovu tokom koje su brojni kosovski Albanci prisilno raseljeni, vršena su ubistva i seksualno zlostavljanje, a džamije su namerno razarane, kao i da su “hotimične radnje snaga SRJ i Srbije tokom nasilne kampanje prouzrokovale odlazak najmanje 700.000 kosovskih Albanaca s Kosova”.



U Hagu je 2009. osuđen i bivši general VJ Dragoljub Ojdanić na 15 godina zatvora. Ojdanić je prvo priznao krivicu da bi nakon povratka u Srbiju, pošto je odslužio dve trećine kazne, povukao priznanje. Bivši pomoćnik ministra policije Vlastimir Đorđević osuđen je, takođe, zbog zločina počinjenih na Kosovu u vreme bombardovanja 1999. godine, kao i prikrivanja zločina, i to na kaznu od 18 godina zatvora.

“Žalbeno veće je potvrdilo zaključak Pretresnog veća da je, tokom perioda na koji se odnosi optužnica, Đorđević bio učesnik udruženog zločinačkog poduhvata (UZP) koji je imao za cilj izmenu etničke strukture Kosova kako bi se obezbedila srpska kontrola nad tom pokrajinom, i koji je sprovođen zločinima ubistva, deportacije, drugim nečovečnim delima (prisilno premeštanje) i progonima”, navodi se obrazloženju presude Đorđeviću, poznatijem kao Rođa.



Bivši predsednik SRJ Slobodan Milošević, takođe, je bio optužen za ove i druge zločine, pošto je kao vrhovni komandant upravljao vojskom i policijom koja je bila podređena vojsci. Bio je optužen i za učešće u udruženom zločinačkom poduhvatu, ali nije dočekao presudu, pošto je 2006. godine umro u pritvoru u Hagu.

Zločini su počinjeni u Srbici, Trnji, Maloj Kruši, Velikoj Kruši, Izbici, Ljubeniću, Rezali, Ćirezu, Starom Čikatovu, Korenici, Meji, Zahaću, Pavljanu i Ćuški. Između ostalog. Spisak sela je dug.

Masovna grobnica u policijskom dvorištu

I ne samo da su Albanci proterivani i ubijani, već su i njihova tela prebacivana u masovne grobnice u Srbiji. Oko 1.000 tela albanskih žrtava sa Kosova prebačeno je na nekoliko lokacija u Srbiji. Jedna takva grobnica otkrivena je u beogradskom naselju Batajnica. U tamošnjem centru za obuku policije pronađena su 744 tela, dok je u drugom policijskom centru u Petrovom Selu pronađeno 75 tela.

U Batajnicu su prebačena i tela iz hladnjače koja je izronila iz Dunava kod Kladova 1999. godine.



Tada su pripadnici policije prvo izvukli hladnjaču, pa onda tela prebacili u drugi kamion kao da je to kakva uobičajena rabota. Bila je to kud i kamo komplikovana operacija, pa se to nije moglo večno kriti, iako je neko pomislio da bi najbolje šanse da se sve “zatrpa” bile da se tela prebace u “policijsko dvorište” u Batajnici, a da se hladnjača uništi na drugom poligonu policije u Petrovom Selu (tu su pronađeni i ostaci braće Bitići). Valjda niko, logično, nije očekivao da policija učestvuje u istrazi zločina.



Verujem da ni danas mnogi građani Srbije ne znaju šta se to događalo na samo nekoliko kilometara od centra glavnog grada. Vučić, prilježan čitalac kakav jeste, mora da je negde pročitao makar koju fusnotu na ovu temu, makar u Šešeljevim knjigama čiji je recenzent bio. Ili je makar čuo u Šešeljevim govorancijama u kojima je tvrdio da je prebacivanje tela u Batajnicu bila zapravo zavera protiv srpskih vlasti.



Iako je operacija prebacivanja tela, nazvana “Dubina 2”, deo tzv. asanacije terena, rekonstruisana do detalja i u Beogradu i u Hagu, za ovaj zločin u Srbiji nije odgovarao niko od ljudi direktno umešanih u prenos tela. Nije čak ni podignuta optužnica. 

Time se 2001. u Srbiji bavila radna grupa policije na čelu sa Draganom Karleušom, po objavljivanju novinarske priče o “spornoj” hladnjači. Na suđenju Vlastimiru Đorđeviću pred Haškim tribunalom svedočio je i jedan od vozača, koji je prevozio tela u Batajnicu i Petrovo Selo.



Bivši šef kabineta načelnika Resora državne bezbednosti Vlastimira Đorđevića, Slobodan Borisavljević, koji je vršio isplatu ljudi koji su učestvovali u prebacivanju tela, jedno kratko vreme bio je čak i načelnik Službe za otkrivanje ratnih zločina.



Ko predaje, prašta se

Prošle godine se digla velika prašina kada je objavljena vest da će bivši komandant Prištinskoj korpusa Vojske Jugoslavije Vladimir Lazarević biti predavač na Vojnoj akademiji, budući da je reč o osuđenom ratnom zločincu.



Istovremeno, na Kriminalističko policijskoj akademiji godinama predaje Obrad Stevanović, bivši pomoćnik ministra policije i bivši komandant Posebnih jedinica policije, koji je doktorirao na temu “Posebnosti albanskog terorizma na Kosovu i Metohiji”.



Stevanovićev ratni dnevnik poslužio je kao jedan od glavnih dokaza tužilaštva na suđenju Miloševiću, koji je trebalo da pokaže nameru da se tela i zločini sakriju. Naime, Stevanović je nakon jednog sastanka na tu temu zapisao: “Nema tela, nema zločina”.

I onda se Vučić pita šta je Srbija organizovala zločinačko na Kosovu i Metohiji. Organizovala je zločine. A zatim pokušala da sakrije zločine. 



A ako predsednik i ubuduće bude imao sličnih nedoumica, rado ćemo odgovoriti na pitanja. Računajte na nas.

Naslovna fotografija: Istinomer/Zoran Drekalović