Početna Članci Analize Analize Da li će Srbija radikalima suditi nepristrasno?

Da li će Srbija radikalima suditi nepristrasno?

Veće za ratne zločine odbilo je 2016. godine da Haškom tribunalu izruči radikale optužene za nepoštovanje suda u Hagu, što sada budi sumnje da će im se u Srbiji suditi objektivno. Stručnjaci upozoravaju na moguće pritiske na sudije, zbog nekadašnjih političkih veza aktuelnog predsednika Srbije sa stranačkim kolegama iz SRS.


Država je već jednom stala na stranu optuženih radikala, zašto ne bi i drugi put, kaže Nemanja Stjepanović iz Fonda za humanitarno pravo komentarišući odluku Rezidualnog mehanizma u Hagu da suđenje zvaničnicima Srpske radikalne stranke zbog navodnog nepoštovanja Haškog tribunala prebaci srpskom pravosuđu. Milan Antonijević iz JUKOM-a, pak, veruje da sud ima kapacitet da donese objektivnu presudu, ali da je neophodno da javnost sa podozrenjem prati ovaj slučaj.

*
Vojislav Šešelj/ Foto: FoNet/Božidar Petrović

Vojislav Šešelj je nedavno pravosnažno osuđen na deset godina zatvora zbog zločina u Hrtkovcima. 

“Osuđujuća presuda po drugim tačkama optužnice izostala je, pre svega jer su svedoci optužbe, jednom kada su uvedeni u sudnicu odustajali od svojih izjava datih u istrazi i ranije izrečene optužbe na račun Šešelja pretvarali u hvalospeve lideru radikala. Suđenje Jojiću i Radeti trebalo bi da nam pruži odgovor na pitanje kako je do tog ‘predomišljanja’ svedoka došlo”, objašnjava Stjepanović zbog čega se sudi radikalima.

U optužnici protiv njih navodi se da su svedoke podmićivali, ucenjivali i zastrašivali u nameri da ih nagovore da odustanu od navoda kojima su teretili Šešelja. 

Stjepanović postavlja pitanje da li će radikali imati objektivno suđenje, imajući u vidu da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić bio član pravnog tima za odbranu Vojislava Šešelja u vreme kada su navodno optuženi radikali vršili pritiske na svedoke.

Sumnje potpiruje i činjenica da se u optužnici protiv Jojića i Radete navodi da je jednom od svedoka obećan susret sa sadašnjim predsednikom Srbije. Za Stjepanovića to znači da je Vučić tada bio u igri i da mu nije u intersu da njegovi bivši stranački saborci progovore šta se tu zaista događalo.

“Zato očekujem da se pravosuđe neće zameriti radikalima da se oni ne bi zamerili Vučiću. Plašim se da ćemo imati farsu od suđenja, a jedina nada da ćemo tokom procesa saznati detalje o pritiscima na svedoke nalazi se u činjenici da je dokaze prikupilo haško tužilaštvo i da će oni nadgledati suđenje u Beogradu”, smatra član Izvršnog tima Fonda za humanitarno pravo.

*
Vjerica Radeta/ Foto: FoNet/SRS

U slučaju protiv dvoje radikala koji treba da vodi srpsko pravosuđe nameće se još jedno veliko pitanje. Možemo li da očekujemo da Srbija valjano sprovede proces protiv Radete i Jojića s obzirom na to da je Veće za ratne zločine Višeg suda u Beogradu u proleće 2016. godine odbilo da ih izruči haškom sudu?

Milan Antonijević iz Komiteta pravnika za ljudska prava (JUKOM), međutim, ne vidi razlog za sumnju da sud ne može da donese presudu u slučaju protiv radikala. Međutim, kao i Stjepanović, upozorava na eventualne pritiske.

“Ono što treba meriti su politički pritisci koji postoje na postupajuće sudije koji dolaze od bilo koga iz izvršne vlasti. Zaista se nadam da sudije mogu da odole tom pritisku i verujem da ovaj predmet može biti jedan od mnogih predmeta koji su se završavali pred našim pravosuđem. Ne bih anticipirao ni presudu, ni krivicu, ali mislim da je ovo pravi trenutak da se postave ta pitanja i da se onemogući mogućnost bilo kakvog pokušaja uticaja na sudije“, smatra Antonijević.

Inače, Haški tribunal je u oktobru 2012. podigao optužnicu protiv Radete, Jojića, kao i Jova Ostojića, a optuženi su da su uticali na svedoke u procecu protiv svog partijskog vođe Vojislava Šešelja. Tribunal je vlastima u Beogradu nalog za hapšenje radikala uputio 2015. godine, a 2016. godine Veće za ratne zločine Višeg suda u Beogradu odlučilo je da nema zakonskih osnova za hapšenje i izručenje, zato što zakon o saradnji sa Haškim tribunalom predviđa obavezu izručenja samo optuženih za ratne zločine, a ne i nepoštovanje suda. 

Tribunal je u novembru 2016. izdao međunarodni nalog za hapšenje optuženih, ocenjujući da je zvanični Beograd nekoliko puta odbio da postupi po nalogu suda, uhapsi i u Hag izruči radikale. Na zahtev Tribunala, Interpol je, krajem marta 2017. za optuženim radikalima raspisao "crvene poternice", a Ostojić je u međuvremenu preminuo. Haški sud je Srbiju nekoliko puta prijavio Savetu bezbednosti UN zbog nesaradnje u slučaju članova SRS.

Naslovna fotografija: Pixabay.com
Povezani članci