Početna Članci Analize Blog Kako se čitaju diplomatske formulacije umerenog napretka (drugi deo)

Kako se čitaju diplomatske formulacije umerenog napretka (drugi deo)

Komentarišući prvoobjavljeni sažetak izveštaja, ministarka za evropske integracije izjavila je da je “važno da Srbija nije nazadovala ni u jednoj oblasti“ dodajući da “negde ima više napretka, negde manje, negde nema, ali nismo nazadovali“. Ova teza ministarke ne može se baš potkrepiti nalazima izveštaja kako ovog, tako ni prethodnog, posebno ukoliko pogledamo deo koji se bavi radom parlamenta.


Da su demokratski principi čak i oni osnovni poput podele vlasti u Srbiji mrtvo slovo na papiru pokazuje i poglavlje izveštaja Evropske komisije koje se odnosi na rad parlamenta. U sada već dosta poznatom sažetku koji se odnosi na rad parlamenta navodi se da je potrebno “poboljšati transparentnost, inkluzivnost, kvalitet izrade zakona, efikasan nadzor izvršne vlasti kao i da je potrebno poboljšati međustranački dijalog“.

Građani Srbije najbolji su svedoci toga kako međustranački dijalog, kada ga uopšte ima, izgleda u srpskom parlamentu. U prethodnoj godini (čitaj godinama) svedočili smo, ne samo isključlivanju mikrofona, vređanju, dobacivanju, kažnjavanju, sprečavanju poslanika da izađu iz sale, već i incidentima koji su bili na ivici fizičkog obračuna. Svedoci te atmosfere bili su i sami predstavnici Evropske unije, odnosno neki od zvaničnika kada su želeli da prethodni izveštaj predstave u Narodnoj skupštini. Činjenica je da ovo nije prvi put da o parlamentu govorimo na taj način, ali je, takođe, činjenica da takvim situacijama nismo svedočili skoro deceniju.

Komentarišući prvoobjavljeni sažetak izveštaja, ministarka za evropske integracije izjavila je da je “važno da Srbija nije nazadovala ni u jednoj oblasti“ dodajući da “negde ima više napretka, negde manje, negde nema, ali nismo nazadovali“. Ova teza ministarke ne može se baš potkrepiti nalazima izveštaja kako ovog, tako ni prethodnog, posebno ukoliko pogledamo deo koji se bavi radom parlamenta.  

U izveštaju iz 2016. godine se navodi da je “zakonodavna aktivnost Narodne skupštine intenzivna i odražava povećano učešće u procesu pregovora o pristupanju“, kao i da su “konsultacije i transparentnost su poboljšani“. Ovakav nalaz Evropske komisije moglo bi se reći demantuje samu tezu ministarke da “nismo nazadovali“, jer se u ovogodišnjem izveštaju navodi da je, pored ostalog, “neophodno povećati tranparentnost, inkluzivnost i kvalitet izrade zakona“, koji su faktički pohvaljeni u prethodnom izveštaju.

Pored ovih pomenutih, iznete su i nepovoljne ocene kada je reč o nadzoru nad radom organa izvršne vlasti (vlade, ministarstava, itd.) U izveštaju se navodi da “Narodna skupština ne vrši efikasan nadzor izvršne vlasti“, kao i da se o izveštajima nezavisnih organa u plenumu nije raspravljalo već tri godine. Među pobrojanim nedostacima je i praćenje rasprava o nalazima revizorskih izveštaja Državne revizorske institucije – DRI. 

Među nedostacima koji nisu direktno pomenuti jeste i činjenica da skupština već 15 godina nije raspravljala o tome na koji način se troši novac poreskih obeznika. Kao šlag na torti, u poslednjoj rečenici tog pasusa napominje se i da Narodna skupština nije usvojila godišnji plan rada za prethodne dve godine kao i da kodeks ponašanja narodnih poslanika još nije usvojen, iako su predstavnici vladajuće koalicije u više navrata najavljivali njegovo donošenje.  

Suma sumarum, naše najviše zakonodavno i kontrolno telo i dalje ne obavlja svoje zakonom propisane dužnosti – kontrolu rada izvršne vlasti i primene postojećih zakona. Zakoni se i dalje, iako u manjem obimu, usvajaju po hitnom postupku bez adekvatne rasprave (broj zakona usvojenih po hitnoj proceduri je sa 65 odsto u 2016. smanjen na 44 odsto u 2017), a atmosfera u kojoj se oni donose daleko je od demokratske. Ipak, važno je da nismo nazadovali. Kada ćemo za promenu avanzovati, pitanje je. Možda u sledećem broju.

*Autorka je koordinatorka programa za evropske integracije Nacionalne koalicije za decentralizaciju (NKD)

Naslovna fotografija: FoNet/Nenad Đorđević