Početna Članci Analize Analize Fabrike, novac i Albanci za borbu protiv bele kuge

Fabrike, novac i Albanci za borbu protiv bele kuge

Politika koju poslednjih meseci vodi predsednik Vučić obuhvata nekoliko elemenata kada je reč o natalitetu - pored finansijske pomoći roditeljima, koja je nedavno najavljena, tu su i nove fabrike i nova radna mesta, koja bi, prema njegovom tumačenju, trebalo da znače i veći broj dece, a sve to praćeno je pričom kako Srbi nestaju, za razliku od Albanaca. To bi, čini se, trebalo da bude jedan od ključnih podsticaja, ako želimo da sačuvamo državu i Kosovo.


Nakon brojnih kritika na račun subvencija za strane investitore, koji otvaraju fabrike po Srbiji, Vučić je kao argument za ovakvo davanje državnog novca počeo da koristi natalitet. Prilikom otvaranja novih kompanija, poslednjih meseci uglavnom je objašnjavao da će to, osim novih radnih mesta, doprineti i obnavljanju stanovništva u nerazvijenim krajevima, odnosno većem broju dece. 

*
Foto: Fonet/Gorica Šegović


Obraćajući se novinarima ispred novootvorenog pogona proizvođača kablova “Bizlink“ u Prokuplju, dan pre konferencije na kojoj je nadugačko i naširoko govorio o natalitetu, predsednik države rekao je “da svako novo radno mesto znači život i opstanak na ovim prostorima”. 

Slično je bilo i u Kraljevu, zatim u Lebanu, krajem 2017. godine, kada je otvarana fabrika za proizvodnju prediva “Lebanteks".

“Biće nam potrebno još mnogo godina da ljude vraćamo u Lebane, ali ćete videti napredak. Nemamo vremena za čekanje. Izgubili smo više od četvrtine stanovnika u poslednjih 20 godina u Lebanu“, rekao je Vučić i zahvalio vlasnicima turske kompanije što su odlučili da baš u Srbiji otvore novi proizvodni pogon, a onda se ispostavilo da ova računica o broju stanovnika nije tačna

U celoj priči o natalitetu zanimljivo je to što je pre manje od deset meseci, u julu, 2017. godine, Vučić tvrdio da se, od kada je on na vlasti i bebe više rađaju. U intervjuu za “Sputnjik” rekao je da sve više napredujemo u populacionim pokazateljima.
"Između 2010. i 2011. imali smo manje 47-48 hiljada stanovnika, a sada se negde tvrdoglavo drži na 31 do 33 hiljade na godišnjem nivou, i sada verujemo da ćemo da spustimo na 18-20 hiljada", izjavio je tada Vučić.
Ispostavilo se ne samo da to nije tačno, jer Srbija godinama beleži negativan prirodan priraštaj, koji ne opada, već da je za nepunih 100 sekundi razgovora na temu populacione politike uspeo da izgovori čak četiri neistine. Između ostalog da Srbija sada gubi manje stanovnika na godišnjem nivou nego pre osam godina, kao i da najbogatije opštine u Srbiji imaju najnižu stopu nataliteta, o čemu je Istinomer pisao ovde.

Sada, kada se predomislio i rešio da je vreme da krenemo u borbu protiv bele kuge, pored subvencija za nove fabrike i posredno za više beba, najavio je da će država da odreši kesu kao pomoć roditeljima i budućim roditeljima. Najavio je novu Strategiju za podsticaj rađanja, koja još nije objavljena, ali i osnivanje Saveta predsednika Republike za populacionu politiku, iako je već formirao jedan, dok je bio u Vladi, krajem 2016. godine.

U situaciji u kojoj čitav sistem, pa i pravni poredak, naročito u onim aspektima koji se tiču kvalitetnog roditeljstva i detinjstva ne funkcioniše u punom kapacitetu, najavu veće finansijske pomoći majkama i očevima u široj javnosti nisu dočekane sa punim oduševljenjem. Roditelji i njihova udruženja okarakterisali su ove mere više kao populističke, a ne kao populacione.

*
Foto: Fonet/Marija Đoković


Na sve to, predsednik države obznanio je da je pad nataliteta njegova najveća noćna mora 17. marta, na godišnjicu pogroma srpskog stanovništva sa Kosova i Metohije 2004. godine. Svoje dramatično izlaganje o brzom nestanku nacije, ako se “ne uzmemo u pamet”, Vučić je i započeo sećanjem na ovaj događaj, a ubrzo je prešao na prebrojavanje dece srpske, spram one albanske nacionalnosti. Poredio je podatke o broju stanovnika Srbije i Kosova, iznoseći podatke koji su, mahom, tačni. 

Da se na Kosovu rađa više dece nego u centralnoj Srbiji i Vojvodini, međutim, nije ništa novo. Ekonomski institut je još pre skoro 20 godina sproveo opširno istraživanje Sistem mera politike obnavljanja stanovništva u Srbiji u okviru kojeg je uočeno da se Srbija suočava sa neujednačenom prirodnom priraštaju u dva dela zemlje.

U okviru istog istraživanja, stručnjaci Ekonomskog instituta uputili su i preporuke koje se, reklo bi se potpuno suprotne od mera koje Vučić i njegovi saradnici žele da sprovedu, jer je akcenat na podsticajima koji nisu finansijske prirode. U istraživanju se posebno ističe da populacione mere nikako ne smeju biti diskriminatorske.
“Rađanje je potpuno slobodno i niko nije ovlašćen da pojedincima nameće reproduktivne norme, a država ima prava da nerepresivnim merama utiče na odluke pojedinaca o rađanja. Populaciona politika se mora sprovoditi samo po demografskim kriterijumima, bez diskriminacije po osnovu narodnosti, vere, i sličnog. Potrebno je daleko veći značaj dati nefinansijskim merama, a one biti sinhronizovane i povezane sa merama socijalne politike”, predlagao je tada Ekonomski institut.
Oko 20 godina kasnije, čini se da i dalje nemamo sveobuhvatnu politiku, već se gotovo sve zasniva na kratkoročnim rešenjima i opet 20 godina kasnije - na zapaljivoj retorici. Ispostavilo se, dakle, da je Vučićeva briga oko niskog nataliteta, koji je inače sasvim realan problem, usko povezana sa Kosovom i Albancima.

Premda pomoć za roditelje koje je najavio nije uslovio srpskom nacionalnošću (na to, naravno, nema ni pravo), sa razlogom su se mnogi zapitali da li kuknjava o opstanku srpskog naroda znači da deca druge nacionalnosti (naročito albanske) nisu baš dobrodošla, ili jednostavno nisu tema o kojoj on, kao predsednik svih građana, treba da razmišlja. 

Osim što predsednik Srbije rađanje dece vidi kao proizvodnju vojnika, radne snage za investitore, a naročito kao potencijal za očuvanje Kosova, pokazalo se i da njegove tvrdnje po pitanju nataliteta nisu dosledne, jer je za manje od godinu dana promenio priču od “napredujemo u populacionim pokazateljima” do toga “Srbiji nema opstanka bez vaše dece”. Na ove najave nadovezali su se i drugi predstavnici vlasti i ministri u vladi objavljujući rat “beloj kugi”, i to baš u trenutku kada se bliži rok za rešavanje kosovskog problema. 

Povezani članci