DRI u doba DS

U dosadašnjim izdanjima, Istinomer Amnezija bavila se nastankom i radom široj javnosti poznatijih nezavisnih institucija, Zaštitnika građana, Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, Agencije za borbu protiv korupcije. Red je ovaj put došao na široj javnosti manje poznatu Državnu revizorsku instituciju.


Manja prepoznatljivost ove institucije nikako nije znak njene manje bitnosti. Naprotiv, reč je o instituciji od prvorazrednog značaja za demokratsko društvo. Ali, poput ostalih nezavisnih kontrolnih institucija, i ova je morala da se bori za opstanak sa onima čija je dužnost bila da brinu o njoj, sa državom, odnosno vlašću. Zbog toga ova institucija nije mogla da ispuni svoju svrhu u potpunosti, niti da stekne prepoznatljivost u široj javnosti.

U prvom delu, pratimo nastanak i prve godine rada Državne revizorske institucije. Pratimo dugu, tihu i upornu borbu od tek usput spomenutog donošenja zakona o ovoj instituciji, preko dugog čekanja na osnivanje, pa dugog čekanja da se obezbedi minimum uslova za rad, poput kancelarije, do prvih izveštaja, prvih prekršajnih prijava protiv ministara, prvih krivičnih prijava protiv odgovornih u javnim preduzećima, prvih presuda...

Ove nedelje priču završavamo bilansom rada Državne revizorske institucije u trenutku promene vlasti u Srbiji. Sledeće nedelje, videćemo kako je priča dalje tekla, od promene vlasti, do današnjih dana.

 
(Naslovna fotografija: Radoslav Sretenović, predsednik DRI / Foto: FoNet)
Povezani članci