Početna Članci Aktuelno Analize Kako prevazići diskriminaciju romske dece u školama

Kako prevazići diskriminaciju romske dece u školama

Pre mesec dana osmaci Osnovne škole “Karađorđe” napali su dečaka romske nacionalnosti, zbog toga što je kao pripadnik ove manjine nosio srpsku zastavu. Škola je prestala da bude nadležna, jer su nasilnici završili školu, a MUP se povodom ovog slučaja više ne izjašanjava. U međuvremenu, iako je zabrana diskriminacije regulisana i Ustavom, deca romske nacionalnosti su i dalje jedna od najugroženijih kategorija i to upravo u obrazovnom sistemu, na šta ukazuju i izveštaji nezavisnih institucija.


“Oni ne osećaju težinu toga što su uradili. Ono što mi osećamo i kad kažemo - kako ste mogli to da mu kažete i da uradite. To je takođe problem”, objašnjava Vladanka Jakšić, razredna dečaka koji je pre mesec dana napadnut u Osnovnoj školi „Karađorđe“ u Beogradu zbog toga što je mahao srpskom zastavom.

Tu težinu ne osećaju nasilnici iz škole, ali izgleda ni društvo, pa je tako priča o dečaku, koga su napali njegovi vršnjaci zbog toga što je Rom koji je nosio srpsku zastavu, u javnosti trajala tek par dana. Osim vršnjačkog nasilja, ceo slučaj mogao bi se označiti i kao govor mržnje i diskriminacija. Dečak je pretučen, javnost se na kratko ustalasala, ali epilog ne znamo.

Kako su nasilnici završavali osmi razred, a događaj je bio na samom kraju školske godine, oni više nisu bili u nadležnosti škole, objašnjava nastavnica OŠ Karađorđe Vladanka Jakšić. Međuitm, ona dodaje da su ceo slučaj ispratili svi nadležni zaposleni u školi, kao i da je zbog ovog slučaja zasedao i tim za prevenciju nasilja. Napadnutog dečaka su nakon incidenta, kako dodaje nastavnica Jakšić, kod kuće posećivali i psiholog i pedagog.

Ceo slučaj je nakon toga preuzelo Ministarstrvo unutrašnjih poslova, a policijska stanica Voždovac uključena je dan nakon incidenta. Međutim, od MUP-a nismo dobili odgovore na pitanja koliko se sa postupkom napredovalo, kao ni da li su i protiv koga podnete krivične ili prekršajne prijave.

Takođe, odgovor nismo dobili ni na pitanje gde se nalazio dežurni policajac, čiju uslugu plaćaju svi roditelji čija deca pohađaju ovu školu. Kako objašnjava Marjana Stevanović, majka jednog od učenika, policajac je nadležan za tri različite škole, pa nije u obavezi da sve vreme dežura u jednoj.

*
Diskriminacija romske dece i dalje značajan problem u školama (arhivska fotografija) / Foto: FoNet, Zoran Mrđa

Povodom ovog slučaja pritužba je podneta i Zaštitniku građana. S obzirom na to da pritužbu nije podneo roditelj, zakonski staratelj ili od njih ovlašćeno lice, već roditelj drugog deteta iz škole, Zaštitnik građana ne može po njoj da postupa, objašnjava zamenik zaštitnika građana za prava nacionalnih manjina Robert Sepi u pisanom odgovoru Istinomeru. Međutim, ova institucija je iskoristila svoju mogućnost da u skladu sa saznanjima iz pritužbe i medijskih objava zatraži od škole sve podatke i činjenice o merama i aktivnostima koje su preduzete.
„Škola je dostavila izjašnjenje prema kome od 12. juna 2017. godine sprovodi propisane aktivnosti u saradnji zaposlenih sa Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. S obzirom na to da su napadnuto dete i učesnici napada učenici škole, doneta je dobra odluka da je bez značaja činjenica što se napad dogodio u prostoru van škole, odnosno da svi nadležni organi u oblasti obrazovanja primene propisane procedure i mehanizme u ovakvim slučajevima i tako učine. Škola je obavestila i PS Voždovac, koja, takođe treba da Zaštitniku građana dostavi sve podatke i dokumentaciju o merama koje su iz svoje nadležnosti preduzeli u konkretnom slučaju“, kaže Sepi u pisanom odgovoru Istinomeru.
U toku 2016. i 2017. godine Zaštitniku građana nisu stizale druge pritužbe u vezi sa vršnjačkim nasiljem u kome su učesnici bili učenici romske nacionalnosti, ali u redovnom godišnjem izveštaju za prethodnu godinu, ova institucija skreće pažnju da Ministarstvo prosvete treba da obezbedi redovne obuke u ustanovama obrazovanja i vaspitanja i razmenu dobre prakse, radi povećavanja osetljivosti zaposlenih u ustanovama prema deci u osetljivom polažaju, posebno prema romskoj, deci sa smetnjama u razvoju i LGBTI deci i usvajanju praktičnih veština i znanja u radu sa njima.

Upravo na neprepoznavanje nasilja ili diskriminacije kao teme u školama, skreće pažnju i majka Marjana sa počeka priče.
“Nisam čula od moje dece da su nekad u školi slušali o ljubavi, toleranciji i poštovanju različitosti, ali zato iz njihovih priča zaključujem da su im mobilni telefoni glavna preokupacija, dok je nastavnicima i nastavnicama pravi izazov da prežive od zvona do zvona, pokušavajući bezuspešno da glume autoritete kakve su oni imali kao deca”, kaže Marjana.
Istinomer je Ministarstvu prosvete uputio pitanja o tome na koji način oni rade na smanjenju diskriminicije u školama, naročito prema deci romske nacionalnosti, međutim u odgovoru koji sadrži mere podrške ne postoji nijedan deo koji se tiče obuke zaposlenih ili neposrednog razgovora sa učenicima koji bi podsticali nediskriminatorsko ponašanje i prepoznavanje nasilja.

Na žalost, redovan izveštaj Zaštitnika građana ni ove godine nije razmatran u Skupštini Republike Srbije, pa tako nisu usvojene ni zvanične preporuke državnim organima.

Ni izveštaj Poverenika za ravonopravnost takođe nije razmatran u plenarnoj sednici, a on, takođe sadrži brojne preporuke i zamerke u vezi sa postupanjem u odnosu na decu i učenike romske nacionalnosti.

Pre svega, u izveštaju se navodi da su posebno ranjive kategorije deca sa invaliditetom, deca sa smetnjama u razvoju, romska deca, a da je oblast u kojoj su najviše diskriminisana upravo obrazovanje i stručno usavršavnje.

*
Poverenica za ravnopravnost Brankica Janković / Foto: FoNet, Nenad Đorđević

Takođe, ova institucija navodi da je i pored smanjenog broja pritužbi u vezi sa diskiriminacijom Roma, ova manjina i dalje veoma diskriminisana, o čemu, u segmentu obrazovanja svedoči i Analiza primene afirmativnih mera u oblasti obrazovanja Roma i Romkinja i preporuke za unapređenje mera iz juna 2016. godine.

Iz kabineta Poverenika za ravnopravnost u pisanom odgovoru Istinomeru navode da u slučaju napadnutog dečaka u OŠ „Karađođe“ njima nije podneta pritužba, ali da je poverenica nastupom u medijima osudila ovaj napad i iskazala zabrinutost činjenicom da se nasilje dogodilo u školi, jer je upravo to mesto gde deca treba da se uče vrednostima tolerancije i prihvatanja različitosti, te da se na razvijanje svesti mladih ljudi o poštovanju ljudskih prava mora intenzivno raditi upravo u školskim ustanovama.

Iz svih navedenih činjenica jasno je da su romska deca u obrazovnom sistemu još uvek diskriminisana i pored afirmativnih mera koje se primenjuju. Ipak, napravljen je pomak pre svega kada je u pitanju olakšan upis dece romske nacionalnosti u obrazovne ustanove. Omogućeno je da se u školu upišu i bez sve potrebne dokumentacije i da se ispitivanje vrši tek nakon upisa i to na maternjem jeziku. Kako navodi Ministarstvo prosvete u svom odgovoru, predviđene su brojne stipendije za romske učenike srednjih škola, a čak 65 odsto onih koji ih koriste, na kraju i uspešno završe školu.

U prethodnom periodu takođe je doneto nekoliko važnih dokumenata koji se odnose na diskriminaciju u predškolskim ustanovama i školama kao što je Pravilnik o bližim kriterijumima za prepoznavaje diskriminacije od strane zaposlenog, deteta, učenika ili trećeg lica u ustanovi obrazovanja i vaspitanja, čije je donošenje u svom izveštaju pohvalio i Zaštitnik građana.

Takođe, u junu ove godine usvojen je Akcioni plan za primenu Strategije za socijalno uključivanje Roma i Romkinja u Republici Srbiji.