Početna Članci Aktuelno Analize (Ne)racionalna smanjenja i povećanja plata, penzija i broja zaposlenih

(Ne)racionalna smanjenja i povećanja plata, penzija i broja zaposlenih

Nedavno je na Međunarodni praznik rada, 1. maj, premijer i budući predsednik Srbije obradovao sindikate obećavši povećanje minimalne cene rada i ukidanje trajnih “penala” za prevremeno penzionisanje. Objasnio je da je stanje u srpskim finansijama znatno bolje od očekivanog, pa zbog toga možemo da priuštimo povećanje plata i penzija, i to najveće do sada. Međutim, postavlja se pitanje šta je sve uticalo na rast i da li je pre povećanja zarada uspešno sprovedena racionalizacija u javnoj upravi, gde su bile planirane uštede.


Umesto deficita u prva četiri meseca, imamo suficit – rezultati su bolji za oko 520 miliona evra od planiranog, izjavio je premijer Aleksandar Vučić 1. maja. Rekao je da su to bolji rezultati od dogovorenih sa MMF-om i da to otvara mogućnosti za povećanje plata i penzija.

Zaista, podaci Ministarstva finansija za prvi kvartal 2017. pokazuju da beležimo veće prihode, nego rashode – “bolji rezultat od planiranog uglavnom je rezultat bolje naplate najznačajnijih poreskih prihoda (PDV, akcize i doprinosi) i većih jednokratnih uplata neporeskih prihoda”.

To je, dakle, nastavak trenda iz prethodnih godina, gde je smanjenje deficita, prema ocenama Fiskalnog saveta, pre svega bilo posledica neplaniranog rasta javnih prihoda, ali i ušteda na javnim rashodima, koje, međutim, nisu bile sistemske, pa je njihova održivost upitna.
“Na privrednu aktivnost u prethodne dve godine znatno su uticali spoljni pokretači rasta – snažan pad cene nafte i hrane, smanjenje kamatnih stopa na zaduživanje u evrima i brži oporavak regiona i Evrozone. Zbog toga su praktično sve zemlje regiona, a ne samo Srbija, u 2015. i 2016. godini imale rast BDP - a za oko 1 procentni poen veći od prognoziranog. Fiskalni deficit umanjen je, pre svega, iznenađujuće dobrom naplatom javnih prihoda, dok su planirane uštede na javnim rashodima uglavnom izostale. Fiskalni rizici, koji se naročito odnose na loše poslovanje javnih i državnih preduzeća, gotovo su nepromenjeni u 2017. u odnosu na 2014. godinu. Sve ovo ukazuje da bolji ekonomski i fiskalni trendovi nisu još uvek razlog za puno zadovoljstvo, već da ih treba posmatrati kao retku priliku za sprovođenje strukturnih reformi u nešto povoljnijem okruženju i bez neposrednog pritiska izbijanja krize”, navodi se u radnom dokumentu Fiskalnog saveta “Fiskalna konsolidacija i privredni rast 2015-2017: Plan, ostvarenja i pokretači”, pripremljenom pred martovski Kopaonik biznis forum.
Ciljevi fiskalne konsolidacije – smanjenje deficita i zaustavljanje rasta javnog duga - sprovedeni su više nego uspešno, ali dosta drugačije u odnosu na prvobitni plan, a u Fiskalnom savetu uporno ponavljaju da je Srbija još daleko od uređenih i zdravih finansija.

Fiskalni savet je analizirao i kako je nakon krize sprovedena fiskalna konsolidacija u Rumuniji, Litvaniji, Estoniji i Letoniji, u odnosu na Srbiju. Zaključak je da su sve ove zemlje trajno umanjenje deficita ostvarile više štednjom, odnosno smanjenjem rashoda, nego povećanjem prihoda. (Videti grafik)

*
Izvor: Fiskalna konsolidacija i privredni rast  2015-2017: Plan, ostvarenja i pokretači 


“Suprotno prvobitnim namerama, gotovo 50% umanjenja fiskalnog deficita (u Srbiji) ostvareno je zahvaljujući neplaniranom rastu javnih prihoda… Neke od osnovnih neravnoteža u budžetu ostaju: iako su umanjeni, rashodi za plate i penzije i dalje su iznad održivog nivoa, subvencije će biti za oko 1 procentni poen BDP-a veće nego u uporedivim zemljama, dok su javne investicije nedovoljne i potrebno ih je povećati barem za 1 p.p. BDP-a”, navodi Fiskalni savet.
 
Dakle, niko ne negira da je dobro što su prihodi povećani, ali za dugoročne rezultate i stabilnost potrebne su reforme i smanjenje rashoda. I tu dolazimo do pitanja rashoda za plate i pitanja racionalizacije u javnoj upravi, planirane 2014.
 
Kako i koliko je smanjen broj zaposlenih?

Od prvobitnog plana Vlade 2014. da se otpusti 75.000 zaposlenih u državi u suštini se odustalo. U Ministastvu državne uprave i lokalne samouprave (MDULS) objašnjavaju da te procene nisu bile realne – toliko je bilo potrebno otpustiti da bi se napravile neophodne uštede u budžetu. Međutim, budžet je popunjen na druge načine, pa sada kažu da tolika otpuštanja nisu ni potrebna.
 
“Nama broj zaposlenih nije veliki, ali ono koliko oni nas koštaju je preveliko u odnosu na naš BDP. Dogovor sa MMF-om i ono što njih najviše zanima jeste da plate budu 8.5 odsto BDP, a mi smo krenuli sa 12 odsto BDP”, kažu u MDULS.

A koliko je do danas smanjen broj ljudi u javnoj upravi? Zabrana zapošljavanja uvedena je krajem 2013, a racionalizacija u javnom sektoru (izuzev republičkih javnih preduzeća) počela je godinu dana kasnije. Prema podacima Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja, koje nam je dostavio MDULS, do kraja 2016. smanjen je broj zaposlenih na neodređeno za oko 24.000. To je broj kojim se uvek barata o javnosti kada se govori o rezultatima racionalizicije, a to je i broj koji interesuje MMF, jer se u rashode za zarade računaju samo rashodi za tzv. stalno zaposlene. (U prilogu su detaljni odgovori MDULS o kretanju broja zaposlenih)
 
Međutim, vidimo da je u istom tom periodu porastao broj zaposlenih na određeno – za oko 4.000, kao i broj onih koji su zaposleni po ugovoru o delu ili nekoj drugoj osnovi - za oko 3.000. (videti tabelu ispod)

*
Podaci Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja (CROSO) koje nam je dostavio MDULS (kliknuti za uvećanje)


To je važno ako imamo u vidu da zaposleni na određeno često nisu zaposleni “baš na određeno”, već da tako rade godinama, kao i oni koji rade po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima. Kada se sve to sabere i oduzme, vidimo da je zapravo za dve godine u javnoj upravi smanjen broj za oko 17.000, a ne 24.000 ljudi.
 
Podsećamo, Fiskalni savet originalno je kritikovao plan da se za tri godine (2015-2017) smanji broj zaposlenih za 75.000 kao neodrživ, što se ispostavilo kao tačno. Sada kritikuje i način na koji je sprovedena racionalizacija, zato što je većinom reč o prirodnom odlivu, odnosno penzionisanju, a ne planskom otpuštanju.
 
“Budući da su izostala targetirana otpuštanja na osnovu preciznih analiza kojima bi se identifikovali viškovi zaposlenih, ove uštede po svojoj prirodi nisu bile sistematične i najverovatnije nisu održive”, navodi se u dokumentu Fiskalnog saveta.

Odgovarajući na kritike u MDULS priznaju da 2014. nije postojala precizna projekcija koliko ljudi treba otpustiti, ali kažu da racionalizacija nije bila potpuno linearna, kao što nije bila ni “hirurški precizna”.
“To je kratkoročna mera koja je trebalo u kraćem roku da omugući manji deficit, eliminišući neke vidljive viškove, stežući kaiš tamo gde je moguće, a popuštajući kada se baš vidi da će neki sitem verovatno pući ili je na granici pucanja, a u isto vreme čekajući rezultate zaista ozbiljnih analiza koje u svakom od tih resora treba da odgovore na pitanja koliko ljudi treba da ima. Mnogim od tih resora treba i odgovor kako oni strateški treba da funkcionišu u narednom periodu, a ne samo koliko ljudi treba da imaju”, navode u ministarstvu.
U ovom ministarstvu objašnjavaju da su analizirali koliko se u kom sektoru troši na plate, a zatim poredili sa drugim zemljama EU kako bi utvrdili gde se troši više od uobičajenog.
“Recimo za obrazovanje smo videli da trošimo isti procenat BDP na plate, kao što se troši i u EU. Takođe utvrdili smo da u zdravstvu trošimo značajno više na plate nego što je uobičajeno. Radili smo dublju analizu, imali smo podršku EU Framework projekata, gde se videlo da mi u medicinskom osoblju npr. imamo mnogo manje lekara specijalista, mnogo više lekara opšte prakse, da nam fali medicinskih sestara, a da je nemedicinsko osoblje predimenzionirano i neravnopravno raspoređeno između institucija”, navode u Ministarstvu.
Objašnjavaju i da su najveće uštede napravljene u resorima koji su najveći, a to su zdravstvo (oko 12.000 zaposlenih) i unutrašnji poslovi. U zdravstvu, kako kažu, nije otpuštano medicinsko osoblje, a nedavno je najavljeno da će biti zaposleno novih 2.000 medicinskih radnika.

Jedna od kritika koja se može čuti u javnosti jeste i to što se racionalizacija dobrim delom svodi na odlazak u penziju. U MDULS su nam rekli da je na centralnom nivou za dve godine isplaćeno oko 3.000 otpremnina i da se procenjuje da je otprilike toliko isplaćeno i na lokalu. To znači da od ukupno 24.000 “racionalizovanih” radnih mesta oko četvrtine odlazi na otpuštanja, dok je gotovo sve drugo bio prirodan odliv - penzije ili na primer odlazak u inostranstvo u slučaju medicinskih radnika.

U Fiskalnom savetu upozoravaju da to može uticati na rad institucija, kao i da postoji mogućnost da se nakon isteka zabrane zapošljavanja naglo poveća broj radnika ili sve vrati na staro, kao što je bio slučaj posle prethodnih aranžmna za MMF- om. MDULS to negira i kažu da mesta sa kojih su ljudi odlazili više ne postoje u sistematizacijama.
“Ranije je otpuštano tamo gde nije realno da se zaista neko otpusti, jer znaš da će za godinu dana neko morati da popuni to radno mesto. To sada nije rađeno, na primer izvršitelji u pravosuđu se neće vratiti, jer je privatni sektor preuzeo taj posao, nemedicinski radnici se neće vratiti, jer nije potrebno. Za ljude koji su odlazili u penziju - mi smo na neki način naterali zakonom da naprave nove sistematizacije. I onda su sve institucije napravile nove sistematizacije i one više ne predviđaju te ljude koje su pre deset godina imali”, navode u ministarstvu.
Jasno je da se racionalizacija najviše svela na penzionisanje, bez obzira na to da li je i koliko to pažljivo planirano. Jasno je i da racionalizacija nije sprovedena po prvobitnom planu, ali i da je taj plan bio dosta ambiciozan, može se reći i paušalan – samim tim nisu ostvarene ni planirane uštede. Nije bilo ni ušteda od zamrzavanja plata i penzija zbog niske inflacije i suspendovanja te odluke u dva navrata. Određene uštede su napravljene zahvaljujući smanjenju plata i penzija iz novembra 2014. (Ne treba zaboraviti da neki i danas misle da je smanjenje penzija bilo protivzakonito)

Rezultat takvog planiranja i takve racionalizacije - kako ocenjuju u Fiskalnom savetu – rashodi za plate i penzije u 2017. veći su za 400-500 miliona evra, u odnosu na plan s kraja 2014. Međutim, premijer Vučić o tome ne govori, već najavljuje povećanje plata i penzija.

Na drugoj strani, prihodi će, prema projekcijama, u 2017. biti za oko 1.4 milijarde evra veći, takođe u odnosu na plan s kraja 2014, što je dovoljno da se pokriju sve planirane, a neostvarene uštede, pa i ove za zarade.

Dakle, novca (za sad) ima, zaustavljen je rast javnog duga, ali su ciljevi fiskalne konsolidacije postignuti mimo plana i rezultati nisu dugoročni, jer su za dugoročne rezultate potrebne i dubinske reforme. 

Naslovna fotografija: Pixabay