Novinari, i treba da se plašite! (4. deo)

Nova 2000. godina donela je na svom početku dogovor opozicionih stranaka o potrebi nastupa u jedinstvenom bloku protiv Miloševića.
Lideri najvećih opozicionih partija i koalicija potpisali su u sedištu SPO dva dokumenta, jedan sa zahtevima vlasti u SRJ i Srbiji za raspisivanjem izbora na svim nivoima do aprila i drugi upućen SAD i EU u kojima se traži ukidanje sankcija i poštovanje rezolucije Saveta bezbednosti UN o Kosovu.
*

Glas javnosti, 11. 1. 2000. godine
„Ovo je drugi važan događaj u nekoliko poslednjih meseci, posle okruglog stola opozocije na kojem je postignut dogovor o minimumu izbornih uslova. Sada je postignut dogovor o načinu na koji će ti uslovi biti izdejstvovani, jer je jasno da se to ne može postići deklaracijama i pozivima vlasti da ih ispuni. Treći korak koji sledi, jeste akcija sama po sebi. Pretpostavljam da će cela godina za opoziciju proteći u borbi za izborne uslove i želji vlasti da to spreči. Ovo je poslednji pokušaj da se nešto pozitivno desi u Srbiji, i da izbori bar približno budu fer i i pošteni – kazao je predsednik DS Zoran Đinđić.“

*

Portparol SPS Ivica Dačić, komentarišući zahtev opozicionih stranaka za raspisivanjem vanrednih izbora, kazao je da je „smešno što opozicija, u izbornoj godini, zahteva izbore“, ističući – „nikakvih vanrednih izbora neće biti“.

Glas javnosti, 13. 1. 2000. godine
„Skup opozicije ima isključivo reklamni značaj. To su pare koje su opozicione stranke dobile, ili tek što nisu, i koje moraju i da se opravdaju. Te stranke moraju da znaju da se o izborima može raspravljati samo u parlamentu. Međutim, nas raduje što se opozicija ujedinjuje jer će time jedni druge tešiti kad izgube na izborima. Njihov kraj je uvek isti, odnosno njihova priča je uvek tužna i završava se krahom na izborima. Oni ne znaju da su njihove slabosti ujedno i njihovi najveći uspesi (…) Njihovi birači moraju da se stide zbog politike koju vodi opozicija. Na čelu tog sastanka je bio g. Vuk Drašković, kao prava politička pudlica. Međutim, pošto se te stranke sad raduju zbog tog sastanka, jasno je da je to vrhunac njihove politike – rekao je Dačić.“

Čelnici stranaka vladajuće koalicije pokušavali su na sve načine da diskredituju funkcionere opozicije. Na meti Ivana Markovića, sekretara direkcije JUL-a bio je Vuk Drašković.

Tanjug, 9. 1. 2000. godine
„Ovih dana građani Srbije gledaju basnu o tunjavom Vuku i zlom Prasetu. Tunjavi Vuk niti je jedan za sve, niti je uopšte izašta. U šumi zaluta, Crvenkape se boji, a šef mu je zlo Prase dvadesetog veka čije krvave prednje šape ljubi. Takav Vuk je dobio zadatak od zlog Praseta i u panici je. Ne može ga ostvariti, a to ne sme priznati. Džabe je rukoljub Prasetu-ubici, kad kod kuće ovaj čak ni za zeca nije autoritet. Pošto je na političkoj pozornici statista, Vuk hoće na sve načine, na pitajući za cenu da se promoviše u bilo koji lik koji nije sporedan. Makar u lik negativca – najvećeg plaćenog izdajnika u Srbiji od kraja Drugog svetskog rata. Zlo Prase je obezbedilo novac, a hoće li Vuku dozvoliti već afirmisane hijene i lisci da ih on sutra ubedi da je on šef NATO menažerije u Srbiji – videćemo.“

U hotelu „Interkontinetal“ 15. janaura ubijen je Željko Ražnatović Arkan.

*

Glas javnosti, 17. 1. 2000. godine
„Krvava mrlja na tamno braon kožnoj fotelji u drugom separeu kraj glavnog prolaza u holu hotela. Tragovi krvi na itisonu u krugu samih sedišta. I na itisonu susednog separea krv. Na okolnim kožnim sedištima nekoliko rupa od ispaljenih hitaca, dok se neke rupe zagitovane. Staklo i lampe su netaknuti (možda su u pucnjavi oštećeni, a u međuvremenu zamenjeni)…“

*

U januaru je organizovan kongres Srpske radikalne stranke.

Nedeljni telegraf, 29. 1. 2000. godine
„Uz zvuke koračnice „Sprem’te se, sprem’te, četnici“ i skandiranje oko 4.000 članova Srpske radikalne stranke, u veliku dvoranu Sava centra ušao je lider Vojislav Šešelj. Time je otvoren Peti otadžbinski kongres SRS, stranke koja je, prema njenim zvaničnim podacima, sa 250.000 članova druga po veličini politička partija u Srbiji. Kongres je zbog snežne mećave i saobraćajne nesreće , u kojoj je, dolazeći u Sava centar, poginuo jedan radikalski kolega, počeo sa satom zakašnjenja. Svih 4.000 radikala disciplinovano je sedelo i čekalo početak uz glasnu muziku novokomponovanih patriotskih hiptova o Šešelju i radikalima.“

 

*

Generalni sekretar SRS Aleksandar Vučić posvetio je svoj govor obnavljanju Velike Srbije.

Nedeljni telegraf, 25. 1. 2000. godine
„Danas nas s podsmehom pitaju gde su srpske zemlje, gde su vam Karlobag, Ogulin, Karlovac, Virovitica? To ova nesrpska fukara, ovi mučenici i jadnici što onima koji su ovu zemlju bombardovali ljube skute i ruke i kažu: „Gde ste vi srpski radikali u tim srpskim mestima?“ Kao da nikad Srbi nisu držali Karlobag i Viroviticu, kao da ni danas nema preko 20 odsto Srba u Ogulinu, kao da to nisu srpska mesta. Raduju se i seire tome što su uspešno okupirali srpsku zemlju i hoće i nas srpske radikale da ubede da to nije srpsko, da smo mi govorili gluposti, da nismo znali šta je naše, a mi ni tada ni danas nismo hteli i nećemo ništa što je tuđe. Hoćemo samo ono što je naše, srpsko. Neka se oni stide koji sa podsmehom govore o tim srpskim teritorijama. Govore danas, vi ste u vlasti, vi ste ta država, a izgubili ste suverenitet na Kosovu i Metohiji. Jesmo, izgubili smo ga, udarila najjača sila ovog sveta, ali ne zaboravite da je jedina politička snaga u svim srpskim zemljama koja je bila protiv okupacije srpske teritorije Kosova i Metohije, koja je bila protiv potpisivanja plana Černomirdin-Ahtisari, bila Srpska radikalna stranka.“

Vučić je obećao povratak svih izgubljenih teritorija.

*

Nedeljni telegraf, 25. 1. 2000. godine
„Mi ćemo Kosovo i Metohiju, kao i Republiku Srpsku Krajinu i onaj deo izgubljen u Bosni za nekoliko godina, ili za neku deceniju, vratiti. Naša borba, naša želja da vratimo ono što je naše, da se naš narod vrati na svoja ognjišta, da vratimo naše vekovne teritorije je najvažnija. Srpski radikali su u poslednje vreme postali dežurni krivci za sve. To je zato što smo najprkosniji, najdostojanstveniji, najhrabriji. Sve što se loše dogodi svima koji rade protiv intetresa ove zemlje i ovog naroda za sve su krivi predstavnici SRS. Čak i kad se donese Zakon o porezu na mobilne telefone da bi se isplaćivale penzije, odjednom niko drugi nije kriv nego Šešelj i SRS, a kad se te penzije isplate samo Šešelj nije zaslužan, nego su svi drugi zaslužni. E nije tačno! Mi smo zaslužni, kazao je Vučić.“

*

Početkom februara ubijen je ministar odbrane Pavle Bulatović. Na komemorativnom skupu, koji je održan u prepunoj sali „Jugoslavija“ u Palati federacije, pored Bulatovićeve porodice, bio je prisutan kompletan državni vrh na čelu sa Slobodanom Miloševićem.

Glas javnosti, 10. 2. 2000. godine
„Juče nam je mučki, iz mraka, najveće zlo čovečanstva na kraju dvadesetog veka – terorizam, oteo život našeg druga Pavla. Borba protiv terorizma je naša sveta i državna dužnost i obaveza i mi ćemo je voditi još oštrije. To zlo se, jednostavno, mora iskoreniti. To je naš dug i prema Pavlu i njegovoj deci i svim mališanima ove lepe zemlje kojima je, pre svega, potreban mir i sloboda – rekao je Nikola Šainović, potpredsednik Savezne vlade, u oproštajnom govoru.“

*

Lider SRS Vojislav Šešelj istakao je da je ubistvo Bulatovića „akt državnog terorizma od strane SAD i zapadnih zemalja, uperen protiv SRJ“, naglašavajući da će država delovati svim sredstvima koja su joj na raspolaganju, „protiv svih koji su instrumentalizovani od zapadnih zemalja i koji primaju novac od stranaca da deluju protiv svoje zemlje“. Na pitanje novinara Radija B2 92 koji je to „adekvatan način“, predsednik SRS je rekao: „Iskusićete u praksi. Nema više ničeg u rukavicama“.

*

Glas javnosti, 11. 2. 2000. godine
„Ja se ničega ne plašim. Što bih se ja plašio? Trebalo bi vi da se plašite jer radite za izdajnička glasila – ustvrdio je predsednik SRS. Šešelj je optužio neke medije, posebno Radio B2 92, da su „američki plaćenici i gori od najvećih kriminalaca, isti kao oni koji su ubili saveznog ministra odbrane“. Predsednik SRS je rekao da je isto primati pare od Amerikanaca i ubiti ministra, a na pitanje da li to znači da su novinari ubili Pavla Bulatovića, rekao je: „Vi ste saučesnici ubistva“.
– Ne mislite valjda da ćemo da vas tetošemo, a da ćete nas vi ubijati kao zečeve, vi s B2-92 i ostalih izdajničkih medija. Ne mislite valjda da ćete vi preživeti našu likvidaciju – upozorio je predsednik SRS.
Pored Radija B2 92 Šešelj je „izdajnicima“ nazvao i „Danas“, „Blic“, „Večernje novosti“ i „Glas javnosti“, „koji svesno rade u korist onih koji su ubijali srpsku decu“.
– Ne mislite li vi, novinari, da ste svete krave. Doduše, ima među vama krava, ali ne svetih – objasnio je predsednik SRS.“

*

U odbranu lidera svoje stranke stao je ministar informisanja Aleksandar Vučić.

Večernje novosti, 14. 2. 2000. godine
„Poslednjih dana vodi se prava organizovana hajka prozapadnih, proameričkih medija u Srbiji protiv SRS. Ta hajka se vodi zbog izjave čelnika srpskih radikala dr Vojislava Šešelja u kojoj je pogođena suština pokušaja američkih obračuna sa svim što je srpsko, sa svim što je nacionalno i patriotsko u Srbiji i SRJ. Samo zato što je ukazano na to da mnogi mediji u Srbiji primaju pomoć od SAD, Velike Britanije, od onih koji su bombardovali našu zemlju, koji su ubijali našu decu, samo zbog toga su krenuli u najžešću moguću hajku, hajku koja se može porediti čak u sa onom iz čuvene „Kristalne noći“. Ali ta hajka je dokaz da smo mi srpski radikali upravo time pogodili u središte stvari. Ne bi bilo takvih napada, ne bi bilo te političke harange na nas iz SRS, da ovo nije tačno. A, ko su ti koji nas napadaju, ko su ti koji svakodnevno vode i sprovode tu do sada nezabeleženu, nezapamćenu i gotovo neviđenu hajku?“

Ministar je kao medije koji vode „harangu“ apostrofirao radio B2 92, sve ANEM-ove medije, „Glas“, „Danas“, „Blic“, „pa i oni koji doskora nisu dobijali pomoć iz inostranstva, ali se iz petnih žila trude da je dobiju, poput „Novosti“, koje pokušavaju da na svaki način, napadajući srpske radikale, kažu kako su oni u stvari nečija žrtva“. Ovaj napad ministra, čini se, najteže je pao „Večernjim novostima“.

Večernje novosti, 14. 2. 2000. godine
„Naš list je pre tri večeri dobio novi niski udarac. Aleksandar Vučić, generlni skeretar SRS, optužio je preko RTS Večernje novosti da “napadaju srske radikale” i da se “iz petnih žila” trude da zasluže milost onih “koji su bombardovali našu zemlju”.

Ukazom predsednika SRJ postavljeni su novi ministar odbrane i načelnik Generalštaba.

*

Miloševićeve fioke protiv lidera opozicije (5. deo)