Cenzus

Još jedna izborna farsa, a naročito  su ovi izbori bili farsa, je završena trijumfalno. Izbrojani su i glasovi na tih 15 mesta, oko 19.000 građana, gde su izbori ponovljeni. Dobijen je konačni rezultat, braćo i gospođe. Rezultat u koji su utkane brojne, i zakonske, nepravilnosti, rezultat u koji su uračunati svi „bugarski“ i druga kupovina glasova vozovi. Sad svi na svome, vlast pobedila, opozicija, u nekoliko kolona, prešla cenzus. Reklo bi se da je narod, za razliku od ovakvih partija, opet, jedini ostao ispod crte.  

Kulminacija se desila dok glasovi nisu izbrojani, jerbo je Vučić Aleksandar imao rezultat. Samo što nije prekinut prenos polufinalne utakmice Real – Mančester siti, nekako su sačekali poluvreme, u RTS je direktno uključen gospodin premijer. Svi oko njega su aplaudirali, on je pobednički mahao pesnicom, svima javio da to bio najsrećniji dan u njegovom životu, da umalo nije zaplakao od sreće. Pa šta bilo, bilo, kako je rekao, da su na ponovljenim izborima osvojili preko 56 posto glasova, da bilo i preko 75 posto, osvojili su 20 posto više nego pre deset dana, da je to odgovor naroda onima koji su govorili da su lopovi. 

Još je mlatio desnicom, oni oko njega su aplaudirali, i pobednički obeć’o da ide piše program Vlade, na sto strana, i to svojeručno, jerbo ne voli kucka u kompjuter. Ne zaboravio rekne da će plate budu bolje, a penzije veće! Nešto kasnije se javila i opozicija, i oni proglasili pobedu, lista Dveri – DSS je ušla u Skupštinu, „sa hiljadu glasova iznad izbornog praga“. To je jedini relevantan rezultat izbora ponovljenih na 15 biračkih mesta. Pa o čemu se radi u ovom pozorištancetu, da se ne kaže ludilu, gospodin Vučić Aleksandar umalo nije zaplakao od sreće kad je rezultat ponovljenih izbora pokazao da je opozicija dobila još 13 mandata u parlamentu? Jednostavno, radi se o tome da je ovo vreme plakanja.

Neposredno pre ponovljenih izbora opozicija održala miting, na kome nastupila ujedinjeno, ujedinjeno prozvala vlast zbog krađe, i ujedinjeno pozvala građane da, zbog odbrane svakog glasa, glasaju za Dveri – DSS. Vučić gospodin odma’ odgovorio da bi pre umro, nego ukrao jedan glas na izborima. I obeć’o da će svi videti čoveka za koga je opozicija tvrdila da je na Kosovu glasao sa 144 godine. I stigao je čovek od „144 godine“, lično ga doveo Marko Đurić, koordinator Kancelarije za KIM. Čovek, imena Sretan Branković, pokazao ličnu kartu, ima 44 godine, i on, i svi njegovi, glasali za SNS. Posle se pokazalo da sretni Sretan uopšte nije u evidenciji glasača, te da kao takav nije ni mogao da glasa, ali, reče li se da je ovo vreme plakanja.

Da se u plakanje uvede i informacija da Pink Željko javno napis’o da mu je „opozicija oduzela 15 godina boljeg života“, te da neće dozvoliti da se to ponovi. U plakanje vest može da se doda i to da Fondacija Dragice Nikolić, jali znate tko Dragica, prva na listi dobrotvornih organizacija u Srbiji, fondacija Đoković tek osma, jerbo je prikupila, Dragica prikupila, 408 miliona dinara. 

Za kraj da se citira drug Draža Petrović, koji u „Danasu“ napis’o da nam je moral pao ispod cenzusa, kad Željko Mitrović deli moralne lekcije. Da se doda, sa ovakvim pobednicima izbora, pa i onima koji će nas od njih brane, ne da su život i realnost ispod crte, nego je sve otišlo u krasni, što bi rekao Basara, Crven ban.

Autor je novinar nedeljnika „Vreme“.