Početna Članci Analize Analize Fiktivna privatizacija medija u Srbiji

Fiktivna privatizacija medija u Srbiji

Novi vlasnici su u tesnim rođačkim, prijateljskim, finansijskim i političkim vezama sa vladajućim strukturama zbog čega je naivno očekivati da će privatizovani mediji u budućnosti vršiti javni interes


Privatizacija medija u prethodne dve godine samo je naizgled dovela do konačnog povlačenja države iz medija budući da su novi vlasnici blisko povezani sa vlašću.

Primetan je fenomen nastajanja malih regionalnih Ruperta Mardoka tj. koncentracije više medija u vlasništvu jednog čoveka. Na primer, socijalista iz Kruševca, Radoica Milosavljević Maša, koji dosad nije imao nikakve veze sa medijskim biznisom, postao je poznat široj javnosti kad je ustanovljeno da je kupio čak osam lokalnih medija (za detaljniji pregled kliknite gradove na mapi). I Nišlije imaju svoje medijske magnate - sve niške televizije u vlasništvu su Vidosava Radomirovića i Vladana Gašića - sina ministra odbrane i visokog funkcionera Srpske napredne stranke Bratislava Gašića

PREGLED PRIVATIZACIJE MEDIJA U SRBIJI 2014 - 2015

Vlasničku transformaciju obeležilo je kršenje zakona o čemu je Istinomer već pisao i faktička kupovina budžetskim novcem budući da su neki mediji, samo nekoliko dana po okončanoj prodaji, dobijali novac iz gradske kase na ime projektnog finansiranja.

Zakon je predvideo sledeće načine privatizacije medija: prodaja kapitala nakon što Agencija za privatizaciju raspiše poziv, ili ako to ne uspe, besplatan prenos akcija na zaposlene u mediju. U slučaju da radnici to ne žele, medij prestaje da postoji. Zakonom o javnom informisanju iz 2014. utvrđeno je da je krajnji rok za povlačenje države iz medija jul 2015, ali je ovaj rok Vlada Srbije pomerila naknadno na 31. oktobar 2015. uz obrazloženje da sami mediji opstruišu vlasničku transformaciju. Agencija za privatizaciju je u avgustu 2014. raspisala javni poziv za prikupljanje pisama o zainteresovanosti investitora za privatizaciju 73 medija, a u oktobru za još 11 medija. Na adresu Agencije stiglo je 128 pisama za 55 medija, navodi se u „Građanskom izveštaju o privatizaciji medija“ Topličkog centra za demokratiju i ljudska prava. 

Kako Centar ukazuje, ovaj proces je obavljen pod velom tajne budući da Agencija nije želela da dostavi Centru pisma o zainteresovanosti, uz obrazloženje da ona služe kao parametar za određivanje modela i metode privatizacije, početne cene i sl. Posledica takve odluke je da javnost ne zna po kojim kriterijumima je obavljena prodaja medija u Srbiji. U julu 2015. je Agencija objavila pozive za prodaju 50 medija, od kojih je prodato 34, dok za 16 nije bilo zainteresovanih kupaca, navodi se u izveštaju Topličkog centra, koji je i poslužio kao izvor za podatke u mapi. 

Na mapi se nalaze osnovni podaci o privatizaciji medija, dok će naredni korak Istinomera biti evidencija isplata iz lokalnih budžeta na račune medija, a na ime projektnog finansiranja. U interesu je javnosti da bude informisana o finansijskoj podršci medijima budući da je to jedan od glavnih instrumenata koji vladajućim političarima obezbeđuje zagarantovani prostor u važnim lokalnim medijima, nekritički odnos novinara prema onome što lokalni političari govore tj. apsolutnu kontrolu medijskog sadržaja. U takvim uslovima, mediji ne mogu da vrše javni interes i koliko toliko objektivno informišu građane o ključnim lokalnim temama i političkim akterima. 

Povezani članci