Početna Članci Analize Analize Lokalni mediji pod kontrolom tri familije

Lokalni mediji pod kontrolom tri familije

Privatizaciju lokalnih medija obeležila je kupovina budžetskim novcem, stvaranje novih lokalnih medijskih magnata koji su u bliskim vezama sa vlašću i kršenje zakona od strane onih od kojih se to najmanje očekuje - državnih institucija.


Dosadašnju privatizaciju medija u Srbiji obeležile su samo tri porodice: Krdžić, Radomirović i Milosavljević. Tako se najkraće mogu sublimirati trendovi u prodaji lokalnih medija i anomalije u sprovođenju dugo očekivane medijske reforme.

Vlasničku transformaciju medija obeležila je kupovina budžetskim novcem, dok su kupci bez sumnje povezani sa aktuelnom vlašću. Fenomen je novinska agencija Tanjug koja je i, nakon gašenja, postala fantom budući da pravno ne postoji, ali joj je država za poslednjih mesec i po dana uplatila više od 90 miliona dinara, rečeno je na predstavljanju preliminarnog izveštaja o građanskom nadzoru privatizacije medija u Srbiji. 
*
Građanski nadzor privatizacije medija / Foto: Medija centar, Beograd

Od 50 medija, za koje je Agencija za privatizaciju raspisala javni poziv, prodato je 34, dok za 16 medija nije bilo zainteresovanih kupaca. Početna cena medija kretala se kao za jedne kvalitetnije cipele - 235 evra (Centar za informisanje Novi Knjaževac) pa do 7,39 miliona evra (Dnevnik Novi Sad). Većina medija prodata je po ceni približno početnoj, dok su pojedini mediji poput Radija Šid prodati po 70 puta većoj ceni. U slučaju 22 medija, čeka se na prenos vlasništva na zaposlene, 13 će biti ugašeno, dok će četiri medija promeniti delatnost, navodi se u tom izveštaju koji je podržala Fondacija za otvoreno društvo.

Dragan Dobrašinović, predsednik Topličkog centra za demokratiju i ljudska prava, ocenio je da su privatizaciju obeležila ozbiljna kršenja zakona kad je reč o pravu pojedinih kupaca da uopšte učestvuju u kupovini. Naime, zakon je predvideo da kupac ne može biti pravno lice koje se delimično ili u celosti finansira iz javnih izvora, a upravo se to dešavalo. Na primer, Nišku televiziju kupile su Narodne novine koje su, poslednjih sedam godina, samo od grada Niša, niških opština i pojedinih javnih preduzeća dobile više od 100 miliona dinara
„Ključan problem je kupovina medija budžetskim novcem, odnosno oni koji su kupili medij posle su dobili budžetski novac na konkursima za projekte kojima se ostvaruje javni interes“, ukazao je Dobrašinović dodajući da će ti mediji i u budućnosti biti favorizovani na konkursima.
Primer je RT Kruševac koji je kupio Radoica Milosavljević, a eklatantni primer je RT Kragujevac koji je plaćen 85 hiljada evra, a mimo konkursa, od oktobra je novi vlasnik za projekte dobio oko 600 hiljada evra. 
„Svih osam medija koje je kupio Milosavljević plaćeni su 280 hiljada evra, a samo od grada Kragujevca uplaćeno je 650 hiljada evra“, rekao je Dobrašinović.

*
Dragan Dobrašinović i Vladimir Radomirović /Foto: Medija centar, Beograd

Učesnici konferencije su takođe ukazali na bliske veze novih vlasnika sa političkim strukturama. Na primer, spominjani Milosavljević je blizak vladajućim strukturama, dok sve niške televizije drže dve porodice: Radomirović i Gašić (ministar odbrane i visoki funkcioner SNS Bratislav Gašić). Dominacija Radoice Milosavljevića pokrenula je pitanje da li neko ko je osuđivan  na kaznu zatvora koja ga po Zakonu o privatizaciji diskvalifikuje, može na kraju da postane vlasnik više značajnih lokalnih medija.

Bliskost sa vlašću

Autori izveštaja su ukazali na netransparentnost u poreklu novca ponuđača, rekavši da nije jasno kako su kupci platili medije kad na računima nemaju dovoljno novca, a isplata se vršila u celosti, a ne kao nekada – u ratama. Saradnik Saveta za borbu protiv korupcije Ivan Ninić je iz publike ukazao da Uprava za sprečavanje pranja novca samo formalno proverava poreklo novca budući da, po sopstvenom priznanju, nema kapacitete da to radi.

Vladimir Radomirović, glavni i odgovorni urednik portala Pištaljka, naglasio je da nije jasno po kom kriterijumu je određivana početna cena medija. On se posebno osvrnuo na slučaj Tanjuga koji je formalno prestao da postoji poslednjeg dana oktobra, ali u stvarnosti ta agencija i dalje proizvodi medijski sadržaj. Kako je naveo, Tanjug je do gašenja, mesečno u proseku za funkcionisanje dobijao od države 17,5 miliona dinara. 
„Sad kad faktički ne postoji, Tanjug je dobio mnogo više novca iz budžeta. Samo za mesec i po dana Vlada je nepostojećem Tanjugu uplatila 94,248 miliona dinara“, ukazao je Radomirović.
Prema njegovoj evidenciji, 28. novembra je agenciji na račun uplaćeno 20,732 miliona za potrebe gašenja, nešto kasnije 56 miliona dinara za otpremnine plus regularnih 17,5 miliona dinara za redovno funkcionisanje. 
„Tamo još ostalo 90 ljudi, direktorka im je ovih dana ponudila da potpišu ugovor o delu, ali nije dozvolila da vide ceo ugovor, i sa kim ga potpisuju. Oni koji su to tražili, više ne rade“, rekao je glavni i odgovorni urednik Pištaljke.
On je postavio pitanje da li će od 1. januara biti registrovan Tanjug d.o.o kao neka fantomska firma koja će poslovati na istoj lokaciji, sa fantomskim osnivačima i za koju se neće znati koliko novca dobija. Tanjug je, po njemu, primer na kojem treba učiti, kad je reč o budućoj privatizaciji Politike i Novosti. 

Šta je interes

Predsednik Nezavisnog udruženja novinara Vukašin Obradović eksplicitno je naveo da je u procesu privatizacije medijski prostor podeljen izmedju tri porodice Krdžić, Radomirović i Radojice Milosavljevića. 
„Ključno je zašto su se Radoica i razni automehaničari uključili u proces privatizacije kad se zna da je medijski biznis jedan od najneisplativijih na tržištu i da nema mesta ni za postojeće medije“, ocenio je Obradović.
On je dodao da novi medijski vlasnici računaju na spregu vlasti i medija koja će im omogućiti finansiranje preko javnih preduzeća, marketinških agencija i sl. 
„Ne verujem da je Radoica sedeo na njivi i palo mu na pamet da kupi medije, već je neko došao i rekao mu kupi medije pa ćemo to posle da rešimo“, naveo je predsednik NUNS-a.
Medijska reforma nije ostvarila svoju svrhu, a to je vršenje javnog interesa u medijima, jer se dešava da bez kršenja zakona većinu novca na konkursima za finansiranje medijskih projekata, dobije jedan čovek, primetili su učesnici skupa. 
„Vitko Radomirović sa više televizija konkuriše na konkursu u Nišu, i dobije 80 odsto novca“, rekao je Vukašin Obradović.
Prema preliminarnim podacima medijskih udruženja, u dosadašnjem procesu privatizacije, širom Srbije je bez posla ostalo oko 1.000 novinara.