RTS: Program nam je dobar, pretplata obavezna

U Radio-televiziji Srbije zadovoljni su svojim programom i ne planiraju veće izmene programske šeme ni nakon uvođenja pretplate, poručilo je rukovodstvo RTS na prvoj javnoj raspravi o programu javnog servisa, održanoj juče u Nišu. Kako je istaknuto, ni Regulatorno telo za praćenje elektronskih medija (REM) nema ozbiljnije primedbe, dok analize nevladinih organizacija pokazuju da se društveni problemi na RTS obrađuju površno, a da vlast ima privilegiju da najviše govori uživo u programu javnog servisa. 
*
Studio RTS / Foto: FoNet 

Predstavnici RTS-a kazali su i da očekuju od Vlade Srbije da pronađe način da građani moraju da plaćaju pretplatu od Nove godine. Sudeći po analizama Centra za istraživanje RTS-a, ova televizija je najgledanija u Srbiji i njoj građani najviše veruju.  

“Prema istraživanjima iz 2014. godine, od 20 najgledanijih emisija u Srbiji, 16 je bilo u produkciji RTS-a. Građani Srbije najviše vole da gledaju “Žikinu šarenicu”,”Oko”, “Da, možda, ne”, Jutarnji program, a apsolutni pobednik je “Dnevnik 2” u 19.30. Taj trend je nastavljen i u 2015. mada analize za ovu godinu još nisu dostupne. Nije nam prioritet gledanost, ali jesmo najgledaniji. Veću gledanost beleže samo rijaliti programi komercijalnih televizija,” istakla je Duška Vučinić, rukovodilac odeljenja za pi-ar i korporativni imidž RTS-a.

Generalni direktor RTS-a Dragan Bujošević kazao je da gledaoci u narednoj godini mogu da očekuju četiri nove igrane serije, internet platformu za praćenje programa RTS-a širom sveta i otvaranje novih kanala koje omogućava digitalizacija sistema. U drugoj polovini naredne godine planirano je otvaranje Skupštinskog kanala, ali “pod uslovom da bude para.” 
“Program RTS-a se neće bitno menjati. Ako imate u vidu gledanost i podršku gledalaca, onda nemate razloga da drastično menjate šemu, jer znači da građani Srbije odobravaju tu šemu“, rekao je Dragan Bujošević.

*
Generalni direktor RTS Dragan Bujošević / Foto: FoNet

Na pitanje da li RTS ima istraživanja koja se odnose na vrednovanje kvaliteta programskih sadržaja, a ne samo na grafikone gledanosti, Bujošević je odgovorio: 

“Ko treba da da ocenu kvaliteta? Mi o tome razgovaramo svaki dan na programskom kolegijumu. Ne možemo javnosti da ustupimo naše analize kvaliteta. Nisam siguran da to radi bilo ko u svetu. Prvi cilj jeste kvalitet programa, drugi je gledanost. Svi bi napali RTS onog sekunda kad ne bi imali takvu gledanost. Odmah bi se postavilo pitanje: “Izvinite, a šta vi radite sa našim parama?”, istakao je generalni direktor RTS-a.

Urednik RTS zadovoljan programom  
  
U analizi Regulatornog tela za praćenje elektronskih medija (REM) iz 2014. godine, udeo informativnog programa oba kanala RTS-a iznosio je 62,59 odsto, što znači da je bio dominantniji u odnosu na ostale programske sadržaje.

“Zadovoljan sam informativnim programom. Dnevno proizvodimo 10 sati programa i nije fer ocenjivati informativni program samo na osnovu “Dnevnika”. U ostalim emisijama ima i debatovanja i sučeljavanja. Političara ima više nego što bih ja želeo. Neki će reći “u pola osam na prvom programu pustite i gas, pa će se svi okupiti oko toga da se truju”, ali to je važilo u vreme kada je postojala samo jedna televizija. Danas kada imate pet ili šest televizija koje imaju ozbiljan informativni program, nije teško doći do informacije ako neko misli da RTS laže ”, kaže za Istinomer urednik informativnog programa RTS-a Nenad Lj. Stefanović.

On ističe da je prema istraživanju “jedne institucije”, RTS televizija kojoj se najviše veruje, ali nije želeo da kaže o kojoj instituciji je reč. Na primedbu Istinomera da u informativnom programu RTS-a nema istraživačkog novinarstva i da se forsiraju protokolarne vesti, Stefanović kaže da je sa tom ocenom delimično saglasan.

“U Srbiji istraživačko novinarstvo liči na ubeđivačko novinarstvo i najčešće ima naručioca, a istina je da ima previše protokola. Kod nas se vidi malo više države nego što je to potrebno”, dodao je Stefanović.

Istinomer je već pisao o nesrazmernoj zastupljenosti političara, odnosno vladajuće SNS i premijera Vučića, u Dnevniku 2 RTS-a. 

 
REM se bavi  kvotama 
Prema analizi REM-a, koji neprekidno prati program svih emitera sa nacionalnom frekvencijom, “RTS ne krši zakonski propisane obaveze, poštuje se kvota produkcije sopstvenog programa, žanrovski su zastupljeni svi programi, emituju se programi zemalja Evropske unije”. Jedina primedba ovog tela odnosi se na nedovoljno učešće programa nezavisnih produkcija, što će RTS ispraviti u sledeće dve godine, rekao je predstavnik REM na javnoj raspravi. 
*
Menadžment RTS na javnoj rasravi u Nišu  Foto: FoNet

Analizom kvaliteta programskih sadržaja RTS-a na javnoj raspravi u Nišu, bavila se NVO “Edukacioni centar” iz Leskovca u okviru projekta “Građani za medije”.  

“RTS ne štiti interes građana. O društvenim, svakodnevnim problemima govori se površno, nema debatnih emisija, postoji pristrasnost prema vlasti, centralnoj i izvršnoj, oni imaju privilegiju da uživo govore u javnosti čak 30 odsto više nego ostali. Vlast na RTS-u definiše i probleme i rešenja, navela je autorka istraživanja Jovanka Matić, saradnica Instituta za društvene nauke iz Beograda.

Primedbe su se čule i na malu zastupljenost žena na RTS-u (14 odsto), nedostatku vesti iz sveta, ekonomije, programa posvećenih mladima i nacionalnim manjinama.  
 
Blokada plata  
Menadžment RTS-a smatra da zakonsko rešenje po kojem će građani od 1. januara naredne godine morati da plaćaju taksu za javni servis nije dobro, jer se svodi na dobrovoljnost. Generalni direktor RTS-a je kazao da će od Vlade Srbije tražiti da pronađe rešenje za naplatu takse.

“U svim zemljama je plaćanje TV pretplate obavezno. U Hrvatskoj ako ne platite, blokiraju vam platu. Nemamo nameru da ubeđujemo građane da plaćaju, nećemo da pokrećemo kampanju. Taksa je porez i valjda ne postoji zemlja na svetu gde se reklamira plaćanje poreza”, kazao je Bujošević.

Aktuelni Zakon o taksama ne poznaje “taksu za javni servis“ što  znači da je potrebna promena zakona, a od promene zakona do njegove primene neophodno je da prođu najmanje dve godine. Međutim, kako se čulo na raspravi, nema toliko vremena, jer je finansiranje RTS-a iz republičkog budžeta obezbeđeno samo do kraja ove godine.  

Postoji mogućnost da se TV pretplata ponovo plaća uz račun za struju, ali ako se Vlada Srbije odluči za takvo rešenje, pretplata neće biti prikazana kao posebna stavka, već će biti integrisana u kilovate potrošene struje. Građani, u tom slučaju, neće imati izbora. U Srbiji, naglašeno je, ima 2,8 miliona potencijalnih pretplatnika, od kojih će najmanje pola miliona zbog lošeg socijalnog statusa biti izuzeto od plaćanja. Iz ranijeg perioda RTS ima 500 miliona evra nenaplaćenih potraživanja. 

 Analiza  broja zaposlenih (možda) do kraja godine  
U celom sistemu RTS, koji ima 26 dopisništava širom Srbije, radi 3.300 ljudi, a prema analizi finansijske službe RTS-a, za funkcionisanje je potrebno između 90 i 100 miliona evra godišnje.  
“RTS ima približan broj ljudi kao televizije sa kojima se poredi: HTV, austrijski ORF, televizija Finske. Godišnji budžet ORF-a je milijardu evra! RTS sa neuporedivo manje novca i istim brojem zaposlenih proizvodi veću količinu novog programa. To znači da nema viška zaposlenih. Ali, nisam siguran da je baš tako. Moraćemo da napravimo ozbiljnu analizu i voleo bih da da se to uradi do kraja ove godine. Veliki sistemi koji postoje dugo vremena na isti način, nisu skloni promenama. To je slučaj i sa RTS-om. Ne želimo da bilo koga oštetimo po sistemu “marš napolje”, ističe Bujošević za Istinomer.

Zakonska obaveza javnog medijskog servisa je da organizuje javne rasprave o programskim sadržajima. Prva je održana u Nišu, druga će biti održana u Subotici 15. oktobra, a poslednja u Beogradu 22. oktobra. Rasprave se organizuju uz podršku Misije OEBS-a u Srbiji.