Početna Članci U fokusu Beograd na vodi Zašto su rušeni “nehumani objekti”?

Zašto su rušeni “nehumani objekti”?

“Eksproprijacija za ‘Beograd na vodi’ je završena i očekuje se da radovi počnu između 15. i 20. septembra“, izjavio je krajem jula premijer Aleksandar Vučić. Prethodno je ministar finansija Dušan Vujović prognozirao da bi troškovi eksproprijacije trebalo da iznose oko 850 miliona dinara, kako je previđeno ovogodišnjim budžetom, a u narednih pet godina i do 40 miliona evra. 

*
Rezidencijalne kule od 20 spratova / Izvor: beograd.rs 

Međutim, na pitanje Istinomera dokle se stiglo sa eksproprijacijom zemljišta za projekat „Beograd na vodi“ i koliki su troškovi, iz Direkcije za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda odgovaraju: 
“Imajući u vidu da je eksproprijacija završena samo za prve parcele na kojima treba da počne izgradnja „Beograda na vodi“, ali ne i za celu prvu fazu projekta, Direkcija nema konačne troškove eksproprijacije. Direkcija će snositi troškove eksproprijacije za površine javne namene, a u skladu sa Prostornim planom područja posebne namene uređenja dela priobalja grada Beograda – područje priobalja reke Save za projekat ’Beograd na vodi’”, navodi se u odgovoru Direkcije.
U aprilu je Skupština Srbije usvojila leks specijalis za projekat „Beograd na vodi“, kojim je regulisan postupak eksproprijacije i izdavanja građevinske dozvole.

*
Zakon o eksproprijaciji (Član 20) / Printscreen

Stručnjaci tvrde da je ovaj zakon „štetan, neustavan i suprotstavljen bazičnim postulatima međunarodnog prava“. Raseljavanja porodica iz ovog dela grada počelo je još tokom prošle godine, a formirana je radna grupa za popis prve faze „Beograda na vodi“. U Izveštaju Direkcije za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda navodi se da je utvrđeno da se ukupno 114 stambenih celina koristi za stanovanje.
“Na osnovu prava svojine 24 stana, na osnovu ugovora, odluke, rešenja o korišćenju službenog stana na privremeno sa Železnicama Srbije 52 stana, na osnovu rešenja odluka, saglasnosti, potvrda i dr. sa drugim pravnim licima – 15 stanova, bez pravnog osnova osam stanova”, piše u Izveštaju.

*
Protest protiv potpisivanja ugovora o izgradnji Beograda na vodi / Foto: Istinomer

Navodi se, takođe,  da će u prvoj fazi raseljavanja biti obuhvaćeno 30 porodica. Istinomer je od Direkcije dobio informaciju da je do sada raseljeno 120 porodica. Ksenija Radovanović iz Inicijative “Ne da(vi)mo Beograd” kaže da za ovo područje nije izrađen akcioni plan raseljavanja. 
“Iz izveštaja Direkcije može da se zaključi da se prilikom raseljavanja nije dublje ulazilo u specifičnosti problema sa rešavanjem formalnog statusa stanara ovog područja, većinom bivših i sadašnjih radnika “Železnica Srbije”. Radnici koji su svojevremeno brisani sa spiskova za dodelu stanova, uz obrazloženje da imaju rešeno stambeno pitanje, sada se nalaze u direktnoj opasnosti od beskućništva. Imamo saznanja da su pregovori sa nadležnima u Direkciji tekli uz pretnje i ucene. Stanovnici naselja su nam opisali i događaj kada je jedne subote u osam ujutro bager počeo sa rušenjem objekta, dok je u tom trenutku u svojm stanovima spavalo nekoliko porodica. To se desilo bez pravnog osnova, bez zvaničnog zapisnika i bez najave. Stanari su sami morali da saniraju štetu nastalu tom prilikom. Izgleda da u žurbi da se prikaže efikasnost u ostvarenju ovog projekta od “nacionalnog značaja” ne samo da nisu bitni pravilnici, zakoni i Ustav, već ni životi građana“, kaže Ksenija Radovanović.
Rešavanje pitanja raseljavanja porodica u delu gde će se graditi projekat određeno je leks specijalisom. 
„Rešenja predložena ovim zakonom rešiće pitanje izmeštanja beogradskog železničkog čvora iz savskog amfiteatra, raseljavanje stanovnika koji decenijama stanuje u starim, trošnim i neuslovnim objektima bez osnovne saobraćajne i komunalne infrastrukture, omogućiće izgradnju nove infrastrukture i novih sadržaja u centralnoj zoni grada“, piše u zakonu.

*
Siniša Mali prilikom obilaska radova u Hercegovačkoj ulici / Foto: FoNet

Glavni urbanista Beograda Milutin Folić kazao je da je na prostoru na kome treba da se izgradi „Beograd na vodi“ živelo 90 porodica, naglašavajući da je Direkcija za građevinsko zemljište obezbedila humane uslove za te porodice. 
Beoinfo, 15. 8. 2015. godine
“Građani koji su imali stanove u vlasništvu, odnosno prostore u vlasništvu, dobili su objekte u vlasništvu. Oni koji su bili u zakupu dobili su opet nešto adekvatno. Po reakcijama koje vidimo i oni su zadovoljni što više ne žive u neuslovima“, izjavio je Folić.
Sa druge strane, pravni savetnik Komiteta pravnika za ljudska prava (Jukom) Danilo Ćurčić smatra da je raseljavanje zbog nehumanih uslova stanovanja “čista propaganda”.
“U velikom broju slučajeva radi se o objektima koji su bili nehumani onog momenta kad su dodeljeni na korišćenje korisnicima da bi ih oni tokom godina života u njima sredili. Lično nisam video nijedan “nehuman” objekat, niti mi je jasno šta to znači, pošto u oblasti prava na adekvatno stanovanje ne postoji takav termin. Zbog toga bih rekao da je gradska uprava termin “nehumani objekat” smislila kako bi se ceo proces iseljenja prikazao kao dobar za korisnike, nevezano za činjenicu da oni u novim stanovima neće imati skoro nikakvu pravnu sigurnost poseda. Probelm su i previsoki troškovi stanovanja u novim stanovima, a tu su i druga pitanja na koja su ukazivali stanovnici koji su iseljeni”, kaže Ćurčić.
Međutim, nehumani uslovi nisu jedini razlog za raseljavanje ovih porodica. Naime, u dopisu koji je preduzeće “Beograd na vodi” poslalo kabinetu gradonačelnika navodi se da je razlog za raseljavanje i uklanjanje zaostalih bombi iz prethodnih ratova, što bi trebalo da učini Centar za razminiranje. 

*
Država će eksproprijacijom postati jedini vlasnik zemljišta, objasnio je gradonačelnik Beograda Siniša Mali.
Tanjug, 19. 3. 2015. godine
“To zemljište se unosi kao udeo u pravno lice koje se zove ‘Beograd na vodi d.o.o’, gde će država Srbija i dalje biti minimum 30 odsto vlasnik, a većinski vlasnik biće naravno oni koji ulože novac. Zemljište se tom pravnom licu ne daje u vlasništvo, nego u zakup na 99 godina”, kazao je Mali.
Iako je gradonačelnik više puta ponovio da je projekat “Beograd na vodi” transparentan, ugovor još nije objavljen, iako je to do sada više puta najavljeno.
Povezani članci