Kako izbeći krvoproliće? (7. deo)

Režim je izjavama u kojima demonstracije naziva profašističkim pokazao nervozu i organizovao seriju mitinga širom Srbije u znak podrške Slobodanu Miloševiću.
Mitropolit crnogorsko-primorski podržao je studente.
Naša Borba, 19. 12.1996. godine
“Mogu punim srcem da kažem da su to djeca koja u svojoj zdravoj djetinjoj, mladićkoj i djevojačkoj pameti, čeznu za jednim uravnoteženim svijetom u kome će živjeti. Očigledno je da imaju svoj stav. Sramotno je ove studente nazivati izmanipulisanim ili kako sam čuo, profašistima – ističe mitropolit Amfilohije.”
 
 
Danica Drašković je za prištinski nedeljnik “Koha” izjavila da je ne čudi to što Milošević želi da minimizira građanski protest “jer to liči na ponašanje diktatora”.
Naša Borba, 16. 12.1996. godine
“Ona je zaključila da se Milošević ponaša onako kako su se ponašali Čaušesku i njegova žena, i tako sam sebi priprema Bukurešt.”
 
 
Predstavnici studenta koji su u Beograd stigli iz Kragujevca nisu mogli da predsedniku Miloševiću predaju protestno pismo, jer je, po zvaničnoj verziji, domaćin otišao na proslavu Svetog Nikole.
 
 
Naša Borba, 20. 12. 1996. godine
“Minut-dva nakon što su se šef protokola i studentska delegacija rastali i krenuli svako svojim poslom, na ista vrata je iz Predsedništva izašao najpoznatiji Miloševićev telohranitelj. Novinari, koji su čekali, nadajući se bilo kakvom zanimljivom “dodatku”, odmah su skočili i upitali Sentu Milenkovića gde je na slavu otišao predsednik Srbije. ‘Predsednik radi, nije na slavi’, na šta su novinari odgovorili da je šef tvrdio upravo suprotno. ‘Ne znam za to’, rekao je Miloševićev telohranitelj.”
Delegacija OEBS-a koju je predvodio Felipe Gonzales, bivši premijer Španije, stigla je u Beograd da se upozna sa dešavanjima nakon lokalnih izbora.
 
 
Naša Borba, 21. 12. 1996. godine
“Naša misija je da konstatujemo situaciju. Ovo nije baš medijacija i ne treba to mešati. Mi želimo da upoznamo situaciju i da potpuno otvoreno razgovaramo sa vlastima i opozicijom, kao i sa predstavnicima relevantnih institucija.”
 
 
Na platou ispred Filozofskog fakulteta je, inače prvi put, govorio i jedan čelnik iz Koalicije “Zajedno” Vojislav Koštunica najavljen kao „profesor Instituta za društvene nauke i kao čovek koji je stradao u borbi za zakonitost“.
Naša Borba, 21. 12. 1996. godine
“U poslednje vreme među onima koji vladaju Srbijom i među onima koji bi da vladaju Srbijom ima onih koji bi da Srbiju pomalo utamniče. Oni kažu nećemo skrenuti sa Dejtonskog kursa, oni kažu da su za prodejtonsku Srbiju – rekao je Koštunica i nastavio: Znamo mi naravno šta je Dejton, sila je sila, a u međunarodnim odnosima sila je zakon. Ali možemo i jednima i drugima, i ovima koji bi da vladaju Srbijom da poručimo nešto drugo, bilo je Srbije i pre Dejtona biće je i posle Dejtona. Ova Srbija cela i ova okupljena na ovom trgu vaša mlada, lepša je od zidina jedne provincijske kasarne u Americi.”
Vlast je za 24. decembar najavljivala veliki kontramiting u Beogradu. Patrijarh Pavle obratio se građanima i vlastima Srbije.
 
 
Naša Borba, 24. 12. 1996. godine
“Obavešten da se sa određenih mesta spremaju 'uzvratne demonstracije', u utorak 24. decembra 1996. godine smatram se obaveznim da izrazim svoju najveću zabrinutost. Mimo svih, krajnje štetnih, političkih, diplomatskih ili ekonomskih posledica, glavnu opasnost sagledavam od posledica podeljenosti našeg društva koje može dovesti do uzajamnog, oružanog razračunavanja… Molim se Bogu da preovlada razum i mir među nama, i ako bi kojom nesrećom ipak došlo do sukoba, biću dužan da i lično stanem na stranu naroda prema kome bi se primenila sila.”
 
 
Mitinzi podrške Slobodanu Miloševiću širom Srbije u režimskim medijima predstavljani su kao „izražavanje većinske volje naroda“.
 
 
Mira Marković u svojoj kolumni u “Dugi” zamerila je izbeglicama što demonstriraju Beogradom.
Večernje novosti, 22. 12. 1996. godine
“Jedino ne znam šta će u toj priči izbeglice. Zašto ima nekih od njih na beogradskim ulicama. Da li zato što naši Bosanci poslovično nisu razumeli o čemu se radi. Ili je u pitanju revanšizam za mir u Bosni od strane onih koji su hteli još da ratuju. A možda, možda je samo ono iskustvo o čoveku – da ti najvećim zlom vrate oni, koje si zadužio najvećim dobrom. U svakom slučaju, izbeglice sa one strane Drine su duga i druga priča. I priča za sledeći put.”

 
 
Premijer Mirko Marjanović odgovarao je na pitanja novinara, a onda ih je on postavljao njima.
Naša Borba, 25. 12. 1996. godine
“Zar ne vidite da ova koalicija 'Zajedno' vodi u propast. To je kvinsliški put. Kad su Srbi nosili nemačke zastave? Zašto su tražili da se uvedu sankcije Jugoslaviji? Zašto to ne pišete? Kako vi uopšte možete sa ovakvom svojom filozofijom krenuti dalje, ako i dalje verujete da to nije tačno i kao mislite da je dobro za ovaj narod i ovu decu, za mlade generacije? Vi verujete i idete za tim lažovima koji prodaju ovu zemlju. Traže da Kosovo dobije ustav iz 1974. godine, Vojvodina isto i tako dalje. Demaći, najveći neprijatelj srpskog naroda, poslao im je čestitku. Kako vi uopšte možete krenuti tako čoporativno? Vi ste te pristalice. Vi tako nastupate.”
 
 
U predvečerje kontramitinga bilo je jasno da će biti teško izbeći krvoproliće. Zbog toga, Vuk Drašković je Miloševića nazvao “poremećenim umom”.
 
 
Naša Borba, 25. 12. 1996. godine
“Slobodan Milošević je za danas zakazao krvoproliće i početak građanskog rata u Beogradu. Samo čovek poremećenog uma može da mobiliše i dovede iz unutrašnjosti Srbije pijane i naoružane horde sa zadatkom da potekne krv ovim gradom i ovom zemljom.”
 
Nastaviće se… 
 
 
 
 
 
 
 
Korišćena arhiva izdanja iz 1996: „Politike“, „Blica“, „Naše borbe“, „Dnevnog Telegrafa“, „Demokratije“, „Večernjih novosti“, „Vremena“…