Rođen je 22. novembra 1949. godine u Istoku.
Diplomirao je istoriju na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Doktorsku disertaciju „Kneževina Srbija (1830–1839)“ odbranio je 1984. godine. Izabran je u zvanje docenta 1985, vanrednog profesora 1990, a redovnog 1996. godine. Profesor je na Katedri za Nacionalnu istoriju u novom veku na Filozofskom fakultetu u Beogradu.
Izabran je 2003. za narodnog poslanika u Skupštini Srbije na listi Demokratske stranke Srbije. Od 2004. do 2008. godine radio kao direktor Zavoda za udžbenike i nastavna sredstva. Prema istraživanju Centra za istraživačko novinarstvo, objavljenom 30. jula 2011, on je kao direktor Zavoda za udžbenike i nastavna sredstva sebi kao autoru isplaćivao honorare, što Zakon o udžbenicima i nastavnim sredstvima eksplicitno zabranjuje. Ovako je, navodi CINS, zaradio najmanje milion i osamsto hiljada dinara, a honorari koji su mu bili isplaćivani višestruko su premašivali unutrašnje propise Zavoda i honorare drugih autora.
Prešao je 2008. godine iz DSS-a u Srpsku naprednu stranku Tomislava Nikolića. Bio je član Predsedništva i Glavnog odbora.
Ljušić o Kosovu: “Poslednji rat doneo je Srbima gubitak KiM, sve što je od tada sledilo samo je trebalo da jedno faktičko stanje pretvori u pravno. Srbi su zaboravili da države nastaju i nestaju u ratovima, isto tako i državne teritorije. Pusta je farsa da ćemo vratiti KiM mirnim putem. Ne zagovaram novi rat, ali osećam obavezu da kažem svom narodu da je tako bilo i da će tako ostati. Da nije tako, ne bi SAD izgradile baze na Kosovu.” (Press, 22. 8. 2010. godine)
Na tvrdnje da je ideolog desničarskih organizacija, poput Obraza, Dveri ili SNP 1389, Ljušić odgovara: “Reč je o nevladinim organizacijama nacionalno opredeljenim. Postoje mnoge nevladine organizacije koje, podržavane moralno i novčano spolja, otvoreno rade protiv interesa Srbije i srpskog naroda. Pomenute tri navedene organizacije ne zaslužuju da budu zabranjene, jer se nisu ogrešile o zakone ove jadne zemlje. Nisam njihov ideolog i mali broj ljudi iz ovih organizacija poznajem, a one koje poznajem, cenim kao rodoljube i patriote, kao mlade ljude odane svom narodu i svojoj državi.“
Krajem 2012. Vlada Srbije ga je imenovala za v.d. direktora „Službenog glasnika“, a sa ove funkcije smenjen je 27. januara 2015. godine. Tada je izjavio: „Mene nisu uspeli da smene ‘žuti’ svojim žestokim napadima u štampi, kao ni ‘crveni’ svojim potajnim radnjama, mene su smenili ‘plavi’. Želeo bih da grešim kada kažem da ovakvim potezima SNS, svesno ili nesvesno, narušava svoj ugled.“
Napustio je SNS, ističući da mu je članstvo u toj partiji „najveći životni promašaj“.
„Moje učešće u formiranju SNS je moj najveći životni promašaj, u mnoštvu mojih ličnih neuspeha. Zahvalan sam im što su me uklonili iz Predsedništva i GO i izmamili moju ostavku u članstvu stranke. (…) Dobro poznajem ljude koji su učestvovali u osnivanju stranke, pa kad pogledam ko su danas poslanici u parlamentu, ministri, predsednici opština, direktori javnih preduzeća i nosioci funkcija drugih državnih ustanova, stičem utisak da je to jedan sasvim novi svet, novi ljudi, nepoznati i nama koji smo stranku stvarali 2008. godine.“ (BBC na srpskom, 20. 5. 2020. godine)
Foto: FoNet/Nenad Ðorđević
